Nikoli Pavloviću bronza na Matematičkoj olimpijadi

Osim Pavlovića, u timu su bili učenici Matematičke gimnazije iz Beograda, koji su našoj zemlji doneli još dve zlatne, dve srebrne i bronzanu medalju. Tokom dva dana takmičenja mladi matematičari rešavali su šest zadataka iz četiri matematičke oblasti – algebre, geometrije, kombinatorike i teorije brojeva.

Kako nam je rekao Nikola, iako matematiku mnogi smatraju jednim od najtežih predmeta tokom školovanja, ona ipak može biti zanimljiva.

– Bitno je truditi se i ne odustajati – smatra naš sagovornik. – Potrebno je i strpljenje tokom vežbanja teških zadataka jer tek tada će rezultati biti vidljivi.

Nakon što se kvalifikovao na Matematičku olimpijadu, on je odlučio da se priprema sam, bez mentora.

– Priprema za takmičenje se na broji mesecima već godinama – kaže Nikola. – Osim što sam rešavao zadatke putem internet sajtova namenjenih za pripremu učenika koji idu na takmičenja, i u školi sam naišao na razumevanje profesora pa sam često bio oslobođen nastave zbog Olimpijade. 

Profesor analize s algebrom Petar Đapić, koji je pratio Nikolin rad tokom školovanja, kaže da je očekivao da će njegov učenik postići sjajan rezultat u Rumuniji, budući da je imao zapažene uspehe i ranije.

– Mislim da je u prirodi svakog profesora da teži tome da se njegovi učenici istaknu i nižu uspehe – ističe profesor Đapić, i dodaje da je ponosan na to što je Nikola uspeo da se plasira na Olimpijadu.

Tajna uspeha kontinuiran rad

Nikola Pavlović smatra da je tajna dobrog matematičara u kontinuiranom radu. – Kada nešto volite, nađete vreme da u tome uživate. „Pokreće” me osećaj da mogu rešiti zadatak koji drugi ne uspevaju – napominje Nikola, i dodaje da je matematika slična sportu jer, da biste bili uspešni, morate da vežbate i da pomerate granice.

Da se upornost isplati, Nikola je potkrepio činjenicom da je još pre četiri godine postavio sebi cilj, a to je osvajanje medalje na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi.

– U prvom razredu srednje škole sam loše prošao na držvnom takmičenju – kaže Nikola. – Tada sam pomislio da radim nešto u čemu nisam dobar i da, u stvari, nisam bolji drugih. Zapitao sam se da li sam na pravom putu. To me je navelo da postevim sebi cilj i dokažem se na velikom takmičenju.

Po njegovim rečima, nije bio iznenađen uspehom jer je na osnovu dosadašnjeg rada znao koliko može da postigne.

– Ipak, moram priznati da mi je medalja koju sam osvojio u drugom razredu više značila – naglašava Nikola. – Smatram da nije sve u takmičenjima. Postoji trenutno uzbuđenje, a kada ono nestane, shvatite da u životu nije sve u medaljama već da se mora težiti daljem ličnom i profesionalnom razvoju.

S. Kovač

M. Jakobac