Годишњица „атентата” на Ђанија Версаћеа: Мистерија убиства суперхероја моде

Том приликом су позвали власти да коначно разреше питање мотива овог чина.

Иако је његову пошту иначе скупљао асистент, тог кобног јутра Ђани је одлучио сам да прошета. Устрелио га је Ендрју Кананан који се с истим пиштољем убио осам дана касније. Починилац је познат али мотив остаје мистерија. Полиција је објаснила да не зна због чега је Ђани убијен. „Вероватно никада нећемо сазнати разлог”, рекао је шеф полиције Пикардо Барето. Након тога, испливале су разне приче које објашњавају због чега је дизајнер убијен. Најпознатија је она да је сарађивао с мафијом и прао новац. „Лову од дроге, корупције и проституције требало је „опрати”. Због тога су кориштени ресторани, клубови и друге легалне компаније као што је Версаћеова”, испричао је један сведок, док најновија серија о Версаћеовом убиству приказује то као готово политичко дело једног љубоморног психопате.

Управо је Версаћеова модна кућа највише допринела да деведесете године прошлог века остану упамћене као почетак ере славних манекенки и супермодела. Версаће је манекенкама у то време кеширао 10.000 долара за само пола сата промоције његове робне марке. „Био је први који је схватио важност супермодела и славних у првим редовима, а моду је поставио на међународни ниво. Уживао је у пажњи коју су му поклањали медији, али је у исто време и управљао њима. Сви су кренули његовим стопама – рекла је једном приликом Ђанијева пријатељица Ана Винтур, уредница престижног модног часописа „Вог”. Модна дешавања претварао је у незаобилазне јавне догађаје, а глумачке и певачке звезде натерао је да позирају у његовим visokobuyеtnim рекламама које су снимали тада цењени фотографи. Мадона, Yon Бон Жови, Принц, Елтон Yon и Патриша Аркет фотографисали су се како би помогли продају колекције скривене под заштитним знаком куће - медузом. „Медуза симболише лепоту и фатални шарм грчких класика у уметности и филозофији. Она представља јединство љепоте и једноставности која очарава”, објаснио је Ђани, који је инспирацију за своје креације често проналазио током шетњи кроз грчке и римске рушевине у близини свог дома.

Линч за славу

Други циклус серијала „Америчка крими прича” посвећен је убиству италијанског модног креатора Ђанија Версаћеа. „Било је то политичко убиство и yato смо серијал назвали „Атентат” јер означава неког ко убија да би доказао нешто, да би послао поруку”, тврди редитељ Рајан Марфи.

Серија је заснована на књизи „Вулгар Фаворс: Андрењ Цунанан, Gianni Версаце, анд thе Ларгест Фаилед Манхунт ин У.С. History” новинарке Морин Орт из 1999. Иако је породица Версаће дело критиковала као фикцију и одбила да учествује у серији, продуценти кажу да је реч о „пажљивом извештавању и темељном истраживању”. Ортова тврди да је Кунананова опсесија стицањем славе последица модерног доба. Њега је та идеја просто опседала. „Био је преман да убије за славу. Хтео је да буде све што је и Версаће био, али без труда. Знате, у данашњем свету није тако велика разлика између тога да будете славни због злочина или због секс траке као Кардашијанке или да постанете председник Америке јер сте били ријалити звезда”, поручује Ортова.

За мајчину љубав

Од малих ногу био је другачији, а детињство је провео у мајчином бутику.  Дивио се елегантним дамама које су куповале код његове мајке и још је тада осећао да ће постати дизајнер. Мајка је пак више енергије улагала у старијег сина Санта и ћерке Донателу и Тину, која је кад јој је било дванаест година, умрла од тетануса. „Можда је то смисао мог живота и рада, да придобијем мајчину пажњу”, открио је једном приликом Ђани. С 18 година је почео да ради у мајчином бутику где је изложио и своју прву колекцију коју је с 22 године дизајнирао за једног локалног произвођача одеће. Иако је волео моду и музику, уписао је архитектуру. Када се прочуо глас о талентованом дизајнеру с југа Италије, Ђани је 1972. године отишао на север земље, у Милано, где је направио колекције за неколико модних индустријалаца. Стигао му је и позив из модне куће Флорентине Флоњерс. Одушевљени оним што им је Ђани креирао, наградили су га хонораром у износу од четири милиона лира. Након што је дипломирао пословну администрацију, Ћанијев брат Санто дошао је 1976. године у Милано. Њих двојица су заједничким снагама радили на стварању царства Версаће, а годину дана касније, придружила им се и сестра Донатела. Своју прву колекцију представио је 1978. године и тако одушевио све присутне. Често је говорио како све то не би било могуће да није имао подршку чланова своје породице. „Они уживају моје поверење. Можемо се посвађати у 18 сати, а већ у 20 часова сви ћемо бити заједно за столом и вечерати”, описао је модни дизајнер своје ближње. Ни Донатела никада није крила колико је везана за свог брата: „Ђани ме одувек третирао као одраслу особу, а не као дете и то сам волела. Направио ми је црни кожни минић и жути топић. Имала сам кожне чизме и плаву дугу косу. Била сам тако млада. Лагали смо о мојим годинама и свима говорили да сам старија. Мајка је због тога хтела да га убије”, кроз шалу и сету присетила се садашња власница ове модне империје.

Нежни диктатор

Иако на први поглед изгледао као нежан и приступачан човек, многи истичу да је Ђани приватно био прави диктатор. Када је једна од водећих модних новинарки написала благу критику његове последње колекције, забранио јој је да дође на идућу ревију. Престижно Златно око донела му је колекција за јесен/зиму 1982/1983, када је први пут представио познате металне одевне предмете на чему је радио с немачким инжињерима. Исте године започео је сарадњу и са миланском Скалом, за чије је представе радио костиме. У његову модну кућу убрзо је пристигао још један члан. Донатела се 1985. године удала за њујоршког манекенка Паула Бека, за којег се често причало да је бивши љубавник њеног славног брата. „Били смо добри пријатељи, али никада није ни било ништа више између нас”, једном је изјавио Версаће. Ђани је увек отворено говорио о својој сексуалној оријентацији. Од 1982. године био је у вези са манекеном Антониом Д’Амиком, чланом миланске Скале. Дизајнер је неуморно радио, па чак и када су му 1996. године дијагностиковали редак облик рака унутрашњег уха. То га није успорило. Волео је живот, а посебно свој, његова позната реченица била је: „Ако умрем, желим да се вратим као супергеј”.

Након Ћанијеве смрти посао су преузели брат и сестра, а пола свог царства оставио је нећаки Алегри. Иако је његов љубавник Антонио још неко време остао у фирми, лоши односи с Донателом натерали су га да срећу потражи негде другде. У свом тестаменту, дизајнер је Антонију оставио 30.000 долара месечно и то до краја његовог живота.

Р. Т. М.