Godišnjica „atentata” na Đanija Versaćea: Misterija ubistva superheroja mode

Tom prilikom su pozvali vlasti da konačno razreše pitanje motiva ovog čina.

Iako je njegovu poštu inače skupljao asistent, tog kobnog jutra Đani je odlučio sam da prošeta. Ustrelio ga je Endrju Kananan koji se s istim pištoljem ubio osam dana kasnije. Počinilac je poznat ali motiv ostaje misterija. Policija je objasnila da ne zna zbog čega je Đani ubijen. „Verovatno nikada nećemo saznati razlog”, rekao je šef policije Pikardo Bareto. Nakon toga, isplivale su razne priče koje objašnjavaju zbog čega je dizajner ubijen. Najpoznatija je ona da je sarađivao s mafijom i prao novac. „Lovu od droge, korupcije i prostitucije trebalo je „oprati”. Zbog toga su korišteni restorani, klubovi i druge legalne kompanije kao što je Versaćeova”, ispričao je jedan svedok, dok najnovija serija o Versaćeovom ubistvu prikazuje to kao gotovo političko delo jednog ljubomornog psihopate.

Upravo je Versaćeova modna kuća najviše doprinela da devedesete godine prošlog veka ostanu upamćene kao početak ere slavnih manekenki i supermodela. Versaće je manekenkama u to vreme keširao 10.000 dolara za samo pola sata promocije njegove robne marke. „Bio je prvi koji je shvatio važnost supermodela i slavnih u prvim redovima, a modu je postavio na međunarodni nivo. Uživao je u pažnji koju su mu poklanjali mediji, ali je u isto vreme i upravljao njima. Svi su krenuli njegovim stopama – rekla je jednom prilikom Đanijeva prijateljica Ana Vintur, urednica prestižnog modnog časopisa „Vog”. Modna dešavanja pretvarao je u nezaobilazne javne događaje, a glumačke i pevačke zvezde naterao je da poziraju u njegovim visokobuyetnim reklamama koje su snimali tada cenjeni fotografi. Madona, Yon Bon Žovi, Princ, Elton Yon i Patriša Arket fotografisali su se kako bi pomogli prodaju kolekcije skrivene pod zaštitnim znakom kuće - meduzom. „Meduza simboliše lepotu i fatalni šarm grčkih klasika u umetnosti i filozofiji. Ona predstavlja jedinstvo ljepote i jednostavnosti koja očarava”, objasnio je Đani, koji je inspiraciju za svoje kreacije često pronalazio tokom šetnji kroz grčke i rimske ruševine u blizini svog doma.

Linč za slavu

Drugi ciklus serijala „Američka krimi priča” posvećen je ubistvu italijanskog modnog kreatora Đanija Versaćea. „Bilo je to političko ubistvo i yato smo serijal nazvali „Atentat” jer označava nekog ko ubija da bi dokazao nešto, da bi poslao poruku”, tvrdi reditelj Rajan Marfi.

Serija je zasnovana na knjizi „Vulgar Favors: Andrenj Cunanan, Gianni Versace, and the Largest Failed Manhunt in U.S. History” novinarke Morin Ort iz 1999. Iako je porodica Versaće delo kritikovala kao fikciju i odbila da učestvuje u seriji, producenti kažu da je reč o „pažljivom izveštavanju i temeljnom istraživanju”. Ortova tvrdi da je Kunananova opsesija sticanjem slave posledica modernog doba. Njega je ta ideja prosto opsedala. „Bio je preman da ubije za slavu. Hteo je da bude sve što je i Versaće bio, ali bez truda. Znate, u današnjem svetu nije tako velika razlika između toga da budete slavni zbog zločina ili zbog seks trake kao Kardašijanke ili da postanete predsednik Amerike jer ste bili rijaliti zvezda”, poručuje Ortova.

Za majčinu ljubav

Od malih nogu bio je drugačiji, a detinjstvo je proveo u majčinom butiku.  Divio se elegantnim damama koje su kupovale kod njegove majke i još je tada osećao da će postati dizajner. Majka je pak više energije ulagala u starijeg sina Santa i ćerke Donatelu i Tinu, koja je kad joj je bilo dvanaest godina, umrla od tetanusa. „Možda je to smisao mog života i rada, da pridobijem majčinu pažnju”, otkrio je jednom prilikom Đani. S 18 godina je počeo da radi u majčinom butiku gde je izložio i svoju prvu kolekciju koju je s 22 godine dizajnirao za jednog lokalnog proizvođača odeće. Iako je voleo modu i muziku, upisao je arhitekturu. Kada se pročuo glas o talentovanom dizajneru s juga Italije, Đani je 1972. godine otišao na sever zemlje, u Milano, gde je napravio kolekcije za nekoliko modnih industrijalaca. Stigao mu je i poziv iz modne kuće Florentine Flonjers. Oduševljeni onim što im je Đani kreirao, nagradili su ga honorarom u iznosu od četiri miliona lira. Nakon što je diplomirao poslovnu administraciju, Ćanijev brat Santo došao je 1976. godine u Milano. Njih dvojica su zajedničkim snagama radili na stvaranju carstva Versaće, a godinu dana kasnije, pridružila im se i sestra Donatela. Svoju prvu kolekciju predstavio je 1978. godine i tako oduševio sve prisutne. Često je govorio kako sve to ne bi bilo moguće da nije imao podršku članova svoje porodice. „Oni uživaju moje poverenje. Možemo se posvađati u 18 sati, a već u 20 časova svi ćemo biti zajedno za stolom i večerati”, opisao je modni dizajner svoje bližnje. Ni Donatela nikada nije krila koliko je vezana za svog brata: „Đani me oduvek tretirao kao odraslu osobu, a ne kao dete i to sam volela. Napravio mi je crni kožni minić i žuti topić. Imala sam kožne čizme i plavu dugu kosu. Bila sam tako mlada. Lagali smo o mojim godinama i svima govorili da sam starija. Majka je zbog toga htela da ga ubije”, kroz šalu i setu prisetila se sadašnja vlasnica ove modne imperije.

Nežni diktator

Iako na prvi pogled izgledao kao nežan i pristupačan čovek, mnogi ističu da je Đani privatno bio pravi diktator. Kada je jedna od vodećih modnih novinarki napisala blagu kritiku njegove poslednje kolekcije, zabranio joj je da dođe na iduću reviju. Prestižno Zlatno oko donela mu je kolekcija za jesen/zimu 1982/1983, kada je prvi put predstavio poznate metalne odevne predmete na čemu je radio s nemačkim inžinjerima. Iste godine započeo je saradnju i sa milanskom Skalom, za čije je predstave radio kostime. U njegovu modnu kuću ubrzo je pristigao još jedan član. Donatela se 1985. godine udala za njujorškog manekenka Paula Beka, za kojeg se često pričalo da je bivši ljubavnik njenog slavnog brata. „Bili smo dobri prijatelji, ali nikada nije ni bilo ništa više između nas”, jednom je izjavio Versaće. Đani je uvek otvoreno govorio o svojoj seksualnoj orijentaciji. Od 1982. godine bio je u vezi sa manekenom Antoniom D’Amikom, članom milanske Skale. Dizajner je neumorno radio, pa čak i kada su mu 1996. godine dijagnostikovali redak oblik raka unutrašnjeg uha. To ga nije usporilo. Voleo je život, a posebno svoj, njegova poznata rečenica bila je: „Ako umrem, želim da se vratim kao supergej”.

Nakon Ćanijeve smrti posao su preuzeli brat i sestra, a pola svog carstva ostavio je nećaki Alegri. Iako je njegov ljubavnik Antonio još neko vreme ostao u firmi, loši odnosi s Donatelom naterali su ga da sreću potraži negde drugde. U svom testamentu, dizajner je Antoniju ostavio 30.000 dolara mesečno i to do kraja njegovog života.

R. T. M.