У Србији 500 занатских удружења, фали им подршка

Он је на националној конференцији „Шампиони локалног развоја” у Скупштини града Београда рекао да је то показало истраживање НАЛЕД-а, као и да 61 одсто општина није консултовало привреду или не зна да ли је то учинило када су доношене одлуке о висини локалних такси.

Сви ми који послујемо у Србији први контакт с државом остварујемо преко општине и зато су нам потребне стручне службе које би нам помогле да нађемо радну снагу или проширимо пословање, рекао је Ђокић.

Истакао је да је НАЛЕД дао препоруке како оснажити КЛЕР, као општинска оделења за бригу о привреди.

КЛЕР треба укључити у доношење стратешких одлука на локалном нивоу, а држава им може поверити надлежности у домену подстицаја, просторног планирања и образовања, казао је Ђокић.

Ђокић је додао да и држава може помоћи успостављањем националне етно-галерије у Београду, затим пласманом рукотворина кроз државни протокол, али и покретањем задруга и самозапошљавањем жена, по моделу иницијативе о запошљавању 1.000 жена коју је покренуло Координационо тело за родну равноправност.

Истраживање НАЛЕД-а је показало да велики неискоришћени потенцијал лежи у културном наслеђу и вештинама незапослених жена које познају традиционалне технике за израду рукотворина.

У Србији постоји око 500 занатских удружења којима недостаје системска подршка да би постала центри економске активности на локалном нивоу, рекао је Ђокић.

Додао је да око 70 одсто тих удружења нема стално запослене људе па се традиционалним пословима баве повремено и аматерски, док је то други највећи приход пољопривредних газдинстава у земљама ЕУ.

Препорука НАЛЕД-а је, како је рекао, да локалне самоуправе помогну тим женама пре свега обезбеђивањем бесплатног простора за рад удружења.

Локалне самоуправе би требало да удружењима омогуће обуку, помогну у набавци опреме и репроматеријала, заштити порекла производа и продаји, откупом рукотворина за протоколарне поклоне градоначелника, рекао је Ђокић.

Д. Млађеновић