broken clouds
18°C
20.09.2024.
Нови Сад
eur
117.058
usd
105.2585
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Годину дана Владе: “Мали брод”, ал' полако гура...

04.07.2018. 11:08 11:11
Пише:
Извор: Tanjug (Dragan Kujundžić)

БЕОГРАД: Од када је, пре годину дана, кормило Владе преузела прва жена премијер у политичкој историји Србије Ана Брнабић, рад владе по питању економских реформи могао би да се оцени, када се подвуче црта, као “мали брод који гази напред упркос терету који вуче”, на огромним таласима прерасподеле моћи у океану светских инвестиција.

Побољшан животни стандард грађана, услови пословања и економски раст, реформе у области образовања, инфраструктуре и дигитализације, као и безбедније друштво и напредак у евоинтеграцијама, оно су што пемијерка и њени министри истичу као резултат протеклих 365 дана свог рада.

Наводе да је у првој години рада Владе закључено 35 нових уговора са домаћим и страним инвеститорима, укупне вредности око 250 милиона евра, чиме је директно обезбеђено 9.227 нових радних места, а додатно је, кажу, потписано шест уговора са инвеститорима који су реинвестирали.

Истиче се износ страних директних инвестиција, које су износиле 917 милиона евра бруто, у прва четири месеца ове године, што је 13,7 одсто више него у истом периоду прошле године када је Србија, према оцени бројних међународних институција, проглашена за апсолутног лидера у региону у привлачењу страних инвестиција. 

Не спорећи да је у prеthodnih годину дана обезбеђена макроекономска стабилност, остварен суфицит у буџету, да јавни дуг опада, а да је инфлација ниска и стабилна, економисти за Танјуг указују да је изостао значајан напредак у погледу реформе јавних и приватизације државних предузећа, као и по питању владавине права и унапређења ефикасности судског система и државне управе. 

Из владе поручују да се Србија на “Доинг Bussines List“ Светске банке, попела на 43. место од 190. земаља, да је Светска банка прогласила Србију за лидера у спроводењу реформи у Југоисточној Европи и да је успешно приведен крају трогодишњи аранжман из предострожности са ММФ-ом.

Одлука о закључењу новог аранжмана са ММФ-ом је такође позитивна, јер то повећава шансе за вођење одговорене фискалне политике, нарочито имајући у виду чињеницу да успоравање европских интеграција смањује потенцијални утицај тог процеса на квалитет економске политике, сматра професор Економског факултета Универзитета у Београду Саша Ранђеловић.  

Иако је фискална консолидација у ужем смислу била успешна, и поред најава, каже Ранђеловић, уз пар позитивних изузетака, није се много одмакло по питању великих комплекса, попут РТБ Бор и хемијских комплекса. 

У Влади кажу да решавају проблем стечајева и подизања на ноге старих гиганата и брендова и подсећају да је решен проблем Галенике, ИМТ-а, Магнохрома, Сремшида и других.

Остварени привредни раст у прошлој години је релативно низак, посебно имајући у виду повољне међународне околности, услед којих је привредни раст у већини других земаља централне и источне Европе био већи него у Србији, каже Ранђеловић. 

Основни разлог због којих је привредни раст у prеthodnoj години био низак, наводи, огледа се у ниској стопи инвестиција, иако је било високог прилива страних директних инвестиција, али су домаће приватне, као и јавне инвестиције и даље веома ниске. 

Узроци ниских домаћих приватних инвестиција налазе се у условима пословања у Србији, који су у знатној мери непредвидиви. Стога је за убрзање привредног раста у наредном периоду кључна даља реформа привредног система, пре свега у погледу ефикасности судства и администрације, те системске борбе против корупције, као и осетније повећање јавних инвестиција у саобраћајну, енергетску, еколошку и осталу инфраструктуру, поручује Ранђеловић.

Влада Србије је заслужила прелазну оцену, јер је остала на нивоу prеthodnе владе и наставила добре резултате у јавним финансијама, оцењује Ранђеловићев колега, професор Економског факултета Љубодраг Савић. 

Савић истиче као позитивно то што је у првом кварталу ове године остварен суфицит у буџету Србије. 

Смањено је учешће јавног дуга у БДП-у што је такође позитивно, можемо бити задовољни да се наставља политика стабилизације јавних финансија, каже Савић. 

Као недостатке у раду Владе, Савић наводи да пензије и даље нису враћене на старо, иако је Закон о привременом уређивању начина исплате пензија био орочен на три године, од 2014. до 2017. године. 

Једна од недавних одлука владе је и да се укине закон о смањењу пензија, најављено је и повећање плата запосленима у јавном сектору, а у prеthodnih годину дана минимална цена рада повећана је за 10 одсто.

Када је реч о аграру, први пут су уведене мере подршке пољопривредницима млађим од 40 година кроз које је исплаћено 685 субвенција у укупном износу од 478.000.000 динара.  Савић напомиње да је важно питање и дугорочне одрживости јавних финансија, те да је оптимистично што је планирана висока стопа раста БДП-а и остварена. 

У Србији су прилично нестабилне стопе раста БДП, то је добрим делом последица и високог учешћа пољопривреде у БДП-у, а ту не зависи све од вас, то је фабрика на отвореном небу и много тога зависи од природе, објашњава Савић. 

Када је у питању незапосленост, она је значајно смањена у односу на пре неколико година, каже он, и додаје да је стопа незапослености била 23,9 одсто, а да је сада за око 10 процената нижа. 

Запослен је један број људи кроз стране директне инвестиције и то је с једне стране добро, али је и лоше, јер су то делатности у којима нема простора да се примају високе плате. То су углавном послови најниже технологије и највећи део тога дође из света и оде у свет, то не може бити основни ослонац српске индустрије и привреде, указује Савић. 

Фокус би, према његовом мишљењу, требало ставити на домаће потенцијале, пре свега на пољопривреду и прехрамбену индустрију, као и на аутомобилску индустрију. 

Истиче да Влада мора више да ради у области радног закоднодавства, социјалног дијалога и поштовања радничких права. 

Уколико земље из којих инвеститори долазе немају традицију поштовања радничких права, онда се та права газе, јер нема озбиљног социјалног дијалога, висока је несигурност посла, а примања ниска, каже Савић и додаје да је срећа у несрећи, што за већину тих предузећа држава плаћа порезе и доприносе. 

С обзиром на то да се Србија мучи са опадањем броја становника, на пољу популационе политике усвојен је Закон о финансијској подршци породица са децом, који се примењује од 1. јула, усвојене су и измене и допуне Стратегије за подстицања радања, а у сарадњи са Привредном комором Србије уведена је награда "Пријатељ породице" која ће се давати компанијама које на најбољи начин усаглашавају родитељство и рад.

Савић похваљује рад на оживљавању села кроз пројекат “500 задруга у 500 села”, али и рад на подизању наталитета, међутим, указује, да млади који немају сигуран и добар посао неће да оснивају породице. 

Прошло је време када је Србија била толико сиромашна, па људи нису имали избор и правили су децу. Данас имају избор, а то је најчешће одлазак на Запад, а сваке године, један мањи град оде, каже Савић. 

Решење би, сматра, требало потражити у обнови села и поновном оснивању великих домаћих предузећа која неће измештати производњу тамо где неко понуди боље услове. 

Из владе подсећају да је у prеthodnom периоду донета одлука да се уведе Информатика и рачунарство као обавезан предмет од петог разреда основне школе, и да су све основне школе умрежене у оквиру Академске мреже Србије (АМРЕС). 

Кроз пилот пројекат е-Просвета уведен је електронски дневник, који користи више од 560 школа у Србији, а од школске 2018/19 остварена је могућност за упис више од 50 спрецијализованих ИТ одељења у гимназијама широм Србије.

Усвојено је и низ закона, као што је Закон о електронском пословању и Закон о електронској управи, уведена је аутоматска овера здравствених картица ,”еРецепт”...

У оквиру стратегије за дигитализацију друштва, што је био темеља излагања експозеа премијерке Брнабић, отворен је Центар дигиталне пољопривреде на Институту Биосенс у Новом Саду, Канцеларија за ИТ и еУправу је у првој години постојања освојила Награду за развој информационог друштва, у Бачкој Тополи је отворена прва дигиталну фарма у региону  као и Државни дата центар у Београду.

Усвојене су измене и допуне Закона о привредним друштвима који од 1. октобра 2018. године укида обавезну употреба печата у привреди, а када је реч инфраструктури, пуштено је у саобраћај 36 километара ауто-пута на Коридору 10, завршена је изградња и поново успостављен железницки саобраћај на Жежељевом мосту преко Дунава у Новом Саду, отворен је нови Клинички центар у Нишу...

Такође, након година “под кључем”, поново су отворени Музеј савремене уметности  и Народни музеј у Београду, а завшена је и реконструкција Галерије Матице Српске у Новом Саду...

Аутор:
Пошаљите коментар
Брнабић: Пуна подршка Владе Србије председнику Вучићу

Брнабић: Пуна подршка Владе Србије председнику Вучићу

25.06.2018. 15:09 15:11
Брнабић: Косово је Србија, али је компромис нужан

Брнабић: Косово је Србија, али је компромис нужан

20.06.2018. 13:28 13:30