Годину дана Владе: “Мали брод”, ал' полако гура...

Побољшан животни стандард грађана, услови пословања и економски раст, реформе у области образовања, инфраструктуре и дигитализације, као и безбедније друштво и напредак у евоинтеграцијама, оно су што пемијерка и њени министри истичу као резултат протеклих 365 дана свог рада.

Наводе да је у првој години рада Владе закључено 35 нових уговора са домаћим и страним инвеститорима, укупне вредности око 250 милиона евра, чиме је директно обезбеђено 9.227 нових радних места, а додатно је, кажу, потписано шест уговора са инвеститорима који су реинвестирали.

Истиче се износ страних директних инвестиција, које су износиле 917 милиона евра бруто, у прва четири месеца ове године, што је 13,7 одсто више него у истом периоду прошле године када је Србија, према оцени бројних међународних институција, проглашена за апсолутног лидера у региону у привлачењу страних инвестиција. 

Не спорећи да је у prеthodnih годину дана обезбеђена макроекономска стабилност, остварен суфицит у буџету, да јавни дуг опада, а да је инфлација ниска и стабилна, економисти за Танјуг указују да је изостао значајан напредак у погледу реформе јавних и приватизације државних предузећа, као и по питању владавине права и унапређења ефикасности судског система и државне управе. 

Из владе поручују да се Србија на “Доинг Bussines List“ Светске банке, попела на 43. место од 190. земаља, да је Светска банка прогласила Србију за лидера у спроводењу реформи у Југоисточној Европи и да је успешно приведен крају трогодишњи аранжман из предострожности са ММФ-ом.

Одлука о закључењу новог аранжмана са ММФ-ом је такође позитивна, јер то повећава шансе за вођење одговорене фискалне политике, нарочито имајући у виду чињеницу да успоравање европских интеграција смањује потенцијални утицај тог процеса на квалитет економске политике, сматра професор Економског факултета Универзитета у Београду Саша Ранђеловић.  

Иако је фискална консолидација у ужем смислу била успешна, и поред најава, каже Ранђеловић, уз пар позитивних изузетака, није се много одмакло по питању великих комплекса, попут РТБ Бор и хемијских комплекса. 

У Влади кажу да решавају проблем стечајева и подизања на ноге старих гиганата и брендова и подсећају да је решен проблем Галенике, ИМТ-а, Магнохрома, Сремшида и других.

Остварени привредни раст у прошлој години је релативно низак, посебно имајући у виду повољне међународне околности, услед којих је привредни раст у већини других земаља централне и источне Европе био већи него у Србији, каже Ранђеловић. 

Основни разлог због којих је привредни раст у prеthodnoj години био низак, наводи, огледа се у ниској стопи инвестиција, иако је било високог прилива страних директних инвестиција, али су домаће приватне, као и јавне инвестиције и даље веома ниске. 

Узроци ниских домаћих приватних инвестиција налазе се у условима пословања у Србији, који су у знатној мери непредвидиви. Стога је за убрзање привредног раста у наредном периоду кључна даља реформа привредног система, пре свега у погледу ефикасности судства и администрације, те системске борбе против корупције, као и осетније повећање јавних инвестиција у саобраћајну, енергетску, еколошку и осталу инфраструктуру, поручује Ранђеловић.

Влада Србије је заслужила прелазну оцену, јер је остала на нивоу prеthodnе владе и наставила добре резултате у јавним финансијама, оцењује Ранђеловићев колега, професор Економског факултета Љубодраг Савић. 

Савић истиче као позитивно то што је у првом кварталу ове године остварен суфицит у буџету Србије. 

Смањено је учешће јавног дуга у БДП-у што је такође позитивно, можемо бити задовољни да се наставља политика стабилизације јавних финансија, каже Савић. 

Као недостатке у раду Владе, Савић наводи да пензије и даље нису враћене на старо, иако је Закон о привременом уређивању начина исплате пензија био орочен на три године, од 2014. до 2017. године. 

Једна од недавних одлука владе је и да се укине закон о смањењу пензија, најављено је и повећање плата запосленима у јавном сектору, а у prеthodnih годину дана минимална цена рада повећана је за 10 одсто.

Када је реч о аграру, први пут су уведене мере подршке пољопривредницима млађим од 40 година кроз које је исплаћено 685 субвенција у укупном износу од 478.000.000 динара.  Савић напомиње да је важно питање и дугорочне одрживости јавних финансија, те да је оптимистично што је планирана висока стопа раста БДП-а и остварена. 

У Србији су прилично нестабилне стопе раста БДП, то је добрим делом последица и високог учешћа пољопривреде у БДП-у, а ту не зависи све од вас, то је фабрика на отвореном небу и много тога зависи од природе, објашњава Савић. 

Када је у питању незапосленост, она је значајно смањена у односу на пре неколико година, каже он, и додаје да је стопа незапослености била 23,9 одсто, а да је сада за око 10 процената нижа. 

Запослен је један број људи кроз стране директне инвестиције и то је с једне стране добро, али је и лоше, јер су то делатности у којима нема простора да се примају високе плате. То су углавном послови најниже технологије и највећи део тога дође из света и оде у свет, то не може бити основни ослонац српске индустрије и привреде, указује Савић. 

Фокус би, према његовом мишљењу, требало ставити на домаће потенцијале, пре свега на пољопривреду и прехрамбену индустрију, као и на аутомобилску индустрију. 

Истиче да Влада мора више да ради у области радног закоднодавства, социјалног дијалога и поштовања радничких права. 

Уколико земље из којих инвеститори долазе немају традицију поштовања радничких права, онда се та права газе, јер нема озбиљног социјалног дијалога, висока је несигурност посла, а примања ниска, каже Савић и додаје да је срећа у несрећи, што за већину тих предузећа држава плаћа порезе и доприносе. 

С обзиром на то да се Србија мучи са опадањем броја становника, на пољу популационе политике усвојен је Закон о финансијској подршци породица са децом, који се примењује од 1. јула, усвојене су и измене и допуне Стратегије за подстицања радања, а у сарадњи са Привредном комором Србије уведена је награда "Пријатељ породице" која ће се давати компанијама које на најбољи начин усаглашавају родитељство и рад.

Савић похваљује рад на оживљавању села кроз пројекат “500 задруга у 500 села”, али и рад на подизању наталитета, међутим, указује, да млади који немају сигуран и добар посао неће да оснивају породице. 

Прошло је време када је Србија била толико сиромашна, па људи нису имали избор и правили су децу. Данас имају избор, а то је најчешће одлазак на Запад, а сваке године, један мањи град оде, каже Савић. 

Решење би, сматра, требало потражити у обнови села и поновном оснивању великих домаћих предузећа која неће измештати производњу тамо где неко понуди боље услове. 

Из владе подсећају да је у prеthodnom периоду донета одлука да се уведе Информатика и рачунарство као обавезан предмет од петог разреда основне школе, и да су све основне школе умрежене у оквиру Академске мреже Србије (АМРЕС). 

Кроз пилот пројекат е-Просвета уведен је електронски дневник, који користи више од 560 школа у Србији, а од школске 2018/19 остварена је могућност за упис више од 50 спрецијализованих ИТ одељења у гимназијама широм Србије.

Усвојено је и низ закона, као што је Закон о електронском пословању и Закон о електронској управи, уведена је аутоматска овера здравствених картица ,”еРецепт”...

У оквиру стратегије за дигитализацију друштва, што је био темеља излагања експозеа премијерке Брнабић, отворен је Центар дигиталне пољопривреде на Институту Биосенс у Новом Саду, Канцеларија за ИТ и еУправу је у првој години постојања освојила Награду за развој информационог друштва, у Бачкој Тополи је отворена прва дигиталну фарма у региону  као и Државни дата центар у Београду.

Усвојене су измене и допуне Закона о привредним друштвима који од 1. октобра 2018. године укида обавезну употреба печата у привреди, а када је реч инфраструктури, пуштено је у саобраћај 36 километара ауто-пута на Коридору 10, завршена је изградња и поново успостављен железницки саобраћај на Жежељевом мосту преко Дунава у Новом Саду, отворен је нови Клинички центар у Нишу...

Такође, након година “под кључем”, поново су отворени Музеј савремене уметности  и Народни музеј у Београду, а завшена је и реконструкција Галерије Матице Српске у Новом Саду...