Godinu dana Vlade: “Mali brod”, al' polako gura...

Poboljšan životni standard građana, uslovi poslovanja i ekonomski rast, reforme u oblasti obrazovanja, infrastrukture i digitalizacije, kao i bezbednije društvo i napredak u evointegracijama, ono su što pemijerka i njeni ministri ističu kao rezultat proteklih 365 dana svog rada.

Navode da je u prvoj godini rada Vlade zaključeno 35 novih ugovora sa domaćim i stranim investitorima, ukupne vrednosti oko 250 miliona evra, čime je direktno obezbeđeno 9.227 novih radnih mesta, a dodatno je, kažu, potpisano šest ugovora sa investitorima koji su reinvestirali.

Ističe se iznos stranih direktnih investicija, koje su iznosile 917 miliona evra bruto, u prva četiri meseca ove godine, što je 13,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine kada je Srbija, prema oceni brojnih međunarodnih institucija, proglašena za apsolutnog lidera u regionu u privlačenju stranih investicija. 

Ne sporeći da je u prethodnih godinu dana obezbeđena makroekonomska stabilnost, ostvaren suficit u budžetu, da javni dug opada, a da je inflacija niska i stabilna, ekonomisti za Tanjug ukazuju da je izostao značajan napredak u pogledu reforme javnih i privatizacije državnih preduzeća, kao i po pitanju vladavine prava i unapređenja efikasnosti sudskog sistema i državne uprave. 

Iz vlade poručuju da se Srbija na “Doing Bussines List“ Svetske banke, popela na 43. mesto od 190. zemalja, da je Svetska banka proglasila Srbiju za lidera u sprovodenju reformi u Jugoistočnoj Evropi i da je uspešno priveden kraju trogodišnji aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om.

Odluka o zaključenju novog aranžmana sa MMF-om je takođe pozitivna, jer to povećava šanse za vođenje odgovorene fiskalne politike, naročito imajući u vidu činjenicu da usporavanje evropskih integracija smanjuje potencijalni uticaj tog procesa na kvalitet ekonomske politike, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Saša Ranđelović.  

Iako je fiskalna konsolidacija u užem smislu bila uspešna, i pored najava, kaže Ranđelović, uz par pozitivnih izuzetaka, nije se mnogo odmaklo po pitanju velikih kompleksa, poput RTB Bor i hemijskih kompleksa. 

U Vladi kažu da rešavaju problem stečajeva i podizanja na noge starih giganata i brendova i podsećaju da je rešen problem Galenike, IMT-a, Magnohroma, Sremšida i drugih.

Ostvareni privredni rast u prošloj godini je relativno nizak, posebno imajući u vidu povoljne međunarodne okolnosti, usled kojih je privredni rast u većini drugih zemalja centralne i istočne Evrope bio veći nego u Srbiji, kaže Ranđelović. 

Osnovni razlog zbog kojih je privredni rast u prethodnoj godini bio nizak, navodi, ogleda se u niskoj stopi investicija, iako je bilo visokog priliva stranih direktnih investicija, ali su domaće privatne, kao i javne investicije i dalje veoma niske. 

Uzroci niskih domaćih privatnih investicija nalaze se u uslovima poslovanja u Srbiji, koji su u znatnoj meri nepredvidivi. Stoga je za ubrzanje privrednog rasta u narednom periodu ključna dalja reforma privrednog sistema, pre svega u pogledu efikasnosti sudstva i administracije, te sistemske borbe protiv korupcije, kao i osetnije povećanje javnih investicija u saobraćajnu, energetsku, ekološku i ostalu infrastrukturu, poručuje Ranđelović.

Vlada Srbije je zaslužila prelaznu ocenu, jer je ostala na nivou prethodne vlade i nastavila dobre rezultate u javnim finansijama, ocenjuje Ranđelovićev kolega, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. 

Savić ističe kao pozitivno to što je u prvom kvartalu ove godine ostvaren suficit u budžetu Srbije. 

Smanjeno je učešće javnog duga u BDP-u što je takođe pozitivno, možemo biti zadovoljni da se nastavlja politika stabilizacije javnih finansija, kaže Savić. 

Kao nedostatke u radu Vlade, Savić navodi da penzije i dalje nisu vraćene na staro, iako je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija bio oročen na tri godine, od 2014. do 2017. godine. 

Jedna od nedavnih odluka vlade je i da se ukine zakon o smanjenju penzija, najavljeno je i povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru, a u prethodnih godinu dana minimalna cena rada povećana je za 10 odsto.

Kada je reč o agraru, prvi put su uvedene mere podrške poljoprivrednicima mlađim od 40 godina kroz koje je isplaćeno 685 subvencija u ukupnom iznosu od 478.000.000 dinara.  Savić napominje da je važno pitanje i dugoročne održivosti javnih finansija, te da je optimistično što je planirana visoka stopa rasta BDP-a i ostvarena. 

U Srbiji su prilično nestabilne stope rasta BDP, to je dobrim delom posledica i visokog učešća poljoprivrede u BDP-u, a tu ne zavisi sve od vas, to je fabrika na otvorenom nebu i mnogo toga zavisi od prirode, objašnjava Savić. 

Kada je u pitanju nezaposlenost, ona je značajno smanjena u odnosu na pre nekoliko godina, kaže on, i dodaje da je stopa nezaposlenosti bila 23,9 odsto, a da je sada za oko 10 procenata niža. 

Zaposlen je jedan broj ljudi kroz strane direktne investicije i to je s jedne strane dobro, ali je i loše, jer su to delatnosti u kojima nema prostora da se primaju visoke plate. To su uglavnom poslovi najniže tehnologije i najveći deo toga dođe iz sveta i ode u svet, to ne može biti osnovni oslonac srpske industrije i privrede, ukazuje Savić. 

Fokus bi, prema njegovom mišljenju, trebalo staviti na domaće potencijale, pre svega na poljoprivredu i prehrambenu industriju, kao i na automobilsku industriju. 

Ističe da Vlada mora više da radi u oblasti radnog zakodnodavstva, socijalnog dijaloga i poštovanja radničkih prava. 

Ukoliko zemlje iz kojih investitori dolaze nemaju tradiciju poštovanja radničkih prava, onda se ta prava gaze, jer nema ozbiljnog socijalnog dijaloga, visoka je nesigurnost posla, a primanja niska, kaže Savić i dodaje da je sreća u nesreći, što za većinu tih preduzeća država plaća poreze i doprinose. 

S obzirom na to da se Srbija muči sa opadanjem broja stanovnika, na polju populacione politike usvojen je Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, koji se primenjuje od 1. jula, usvojene su i izmene i dopune Strategije za podsticanja radanja, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije uvedena je nagrada "Prijatelj porodice" koja će se davati kompanijama koje na najbolji način usaglašavaju roditeljstvo i rad.

Savić pohvaljuje rad na oživljavanju sela kroz projekat “500 zadruga u 500 sela”, ali i rad na podizanju nataliteta, međutim, ukazuje, da mladi koji nemaju siguran i dobar posao neće da osnivaju porodice. 

Prošlo je vreme kada je Srbija bila toliko siromašna, pa ljudi nisu imali izbor i pravili su decu. Danas imaju izbor, a to je najčešće odlazak na Zapad, a svake godine, jedan manji grad ode, kaže Savić. 

Rešenje bi, smatra, trebalo potražiti u obnovi sela i ponovnom osnivanju velikih domaćih preduzeća koja neće izmeštati proizvodnju tamo gde neko ponudi bolje uslove. 

Iz vlade podsećaju da je u prethodnom periodu doneta odluka da se uvede Informatika i računarstvo kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole, i da su sve osnovne škole umrežene u okviru Akademske mreže Srbije (AMRES). 

Kroz pilot projekat e-Prosveta uveden je elektronski dnevnik, koji koristi više od 560 škola u Srbiji, a od školske 2018/19 ostvarena je mogućnost za upis više od 50 sprecijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama širom Srbije.

Usvojeno je i niz zakona, kao što je Zakon o elektronskom poslovanju i Zakon o elektronskoj upravi, uvedena je automatska overa zdravstvenih kartica ,”eRecept”...

U okviru strategije za digitalizaciju društva, što je bio temelja izlaganja ekspozea premijerke Brnabić, otvoren je Centar digitalne poljoprivrede na Institutu Biosens u Novom Sadu, Kancelarija za IT i eUpravu je u prvoj godini postojanja osvojila Nagradu za razvoj informacionog društva, u Bačkoj Topoli je otvorena prva digitalnu farma u regionu  kao i Državni data centar u Beogradu.

Usvojene su izmene i dopune Zakona o privrednim društvima koji od 1. oktobra 2018. godine ukida obaveznu upotreba pečata u privredi, a kada je reč infrastrukturi, pušteno je u saobraćaj 36 kilometara auto-puta na Koridoru 10, završena je izgradnja i ponovo uspostavljen železnicki saobraćaj na Žeželjevom mostu preko Dunava u Novom Sadu, otvoren je novi Klinički centar u Nišu...

Takođe, nakon godina “pod ključem”, ponovo su otvoreni Muzej savremene umetnosti  i Narodni muzej u Beogradu, a zavšena je i rekonstrukcija Galerije Matice Srpske u Novom Sadu...