Западном Балкану прети алармантан пораст температуре
САРАЈЕВО: На читавој територији Западног Балкана ће у скорој будућности доћи до пораста температуре за 1,2 степена Целзијуса, која ће неминовно наставити да расте за 1,7 до 4,0 степена Целзијуса, резултати су једне студије о последицама климатских промена у овом региону.
До краја века би пораст температуре на подручју Западног Балкана могао да буде алармантан, будући да може да премаши 5,0 степени Целзијуса, у зависности од резултата глобалних настојања да се смањи емисија стаклених гасова, наводи се у студији Већа за регионалну сарадњу (RCC).
Анализе климатских промена у региону потврђују да су здравље људи, сигурност и квалитет живота, у великој мери осетљиви на природне непогоде и губитке услед временских прилика, а утврђени су и сектори у којима ће се осетити њихов највећи утицај.
Најтеже последице ће, како се наводи у студији, осетити пољопривреда (где може да дође до смањење квалитета хране, ерозије и деградације земљишта), затим шумарство (где постоји висок ризик од распрострањеног пропадања шума, ишчезавања постојећих таксона), водни ресурси (мањак воде за пиће) и здравље људи (где може да дође до веће учесталости топлотних удара и продора нових векторских заразних болести).
Подаци о климатским променама у региону Западног Балкана указују и на “напредовање суптропске климе даље на север, при чему ће приобална и јужна подручја бити веома врућа и сува током летњег периода, чије ће се трајање, према очекивањима, продужити за један до два месеца у периоду од скоре будућности до краја века”, резултати су студије.
Чак 73 одсто људи у региону сматра да су климатске промене проблем, према истраживању јавног мњења и привредника “Балкански барометар за 2017. годину” које спроводи Веће за регионалну сарадњу.
У студији је изнет и низ препорука за смањење терета који је на појединачним економијама Западног Балкана у погледу решавања питања везаних за климатске промене, а посебно с обзиром на недостатак људских ресурса и других капацитета, кроз унапређење и усредсређење на регионалну сарадњу.
Као кандидати и потенцијални кандидати за приступање Европској унији, све економије Западног Балкана су мотивисане да поштују Париски споразум и остваре циљеве смањења емисије стаклених гасова до 2020, односно 2030. године које је поставила ЕУ, као и да повећају енергетску ефикасност и производњу електричне енергије из обновљивих извора.
У том циљу су економије Западног Балкана утврдиле приоритете у прилагођавању климатским променама и ублажавању њиховог утицаја, те настављају да са Већем за регионалну сарадњу раде на решавању питања везаних за климатске промене и заштиту животне средине кроз Регионалну радну групу за животну средину.
