КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ Можда ћемо морати да померамо сетву и жетву

Због велике зависности од временских прилика, пољопривредна производња је “прва на удару” и због тога је управо пољопривреди посвећен добар део стратешког документа под називом “Национална комуникација о климатским променама”, објављеног у августу 2017. године, у којем је анализирано стање, процењен даљи ток утицаја климатских промена, али и дати одређени предлози и правци деловања у циљу ублажавања штетних последица.

Према речима др Браниславе Лалић, професорице метеорологије на новосадском Пољопривредном факултету, не постоји “простор”, а ни време за дискусију о томе да ли се климатске промене дешавају или не, већ је неопходно радити на томе да се што боље припремимо и адаптирамо на њих јер је у питању процес који траје и који се неће зауставити, поготово не сам од себе.

- Прве интеграције климатских модела за 21. век су се односиле на период од 2001. до 2030. године и ми смо већ прешли прву половину тог периода. Недавно смо анализирали измерене вредности температуре ваздуха и количине падавина и поредили их са трендовима које су климатски модели предвидели. Измерени подаци у првих 15 година овог века се запањујуће поклапају са оним што је предвиђено пре више од деценије пре свега са становишта колебања падавина и температура, тако да већ сада можемо да закључимо да су процене које имамо прилично поуздане – каже др Лалић.

Према њеним речима уз промене које се дешавају неће бити лако оптимизовати пољопривредну производњу која се већ неко време суочава са негативним последицама.

- У последњих неколико година, утицај екстремних временских прилика (које се повезују са климатским променама) на пољопривреду је очигледан. Дуги сушни периоди и неравномерна расподела укупне количине падавина током вегетационог периода, нарочито јарих усева, смањили су принос готово свих култура. Такође, неколико година уназад може да се уочи пораст средње температуре ваздуха током зимских месеци што је утицало на развој озимих усева. Према осматрањима Прогнозно-извештајне службе у заштити биља Војводине, 2016. године је фаза „четири стабла видљиво” “поранила” од 26 до 73 дана у односу на prеthodnu годину на истим локалитетима у Војводини. Током пролећа су временски услови успорили напредовање усева и жетва је била у планираном року. У оваквим ситуацијама, чак и ако биљке успоре свој раст и „уклопе се” у планиране агротехничке рокове, произвођачи ће много дуже морати да примењују заштиту од штетних организама и да пажљиво примењују прописане агротехничке мере – објашњава др Лалић, додавши да попут дугих врелих таласа током лета и топлије зиме постају значајно обележје климе на нашем подручју.

Према њеним речима то је само један пример могућег утицаја екстремних временских прилика, а већ он сам је довољан да створи озбиљне проблеме за пољопривредну производњу. Осим глобалног загревања планете, један од основних показатеља климатских промена је и повећање учесталости ектремних временских прилика.

- Када се гледају просечне годишње количине падавина током периода, рецимо, 1971 -2000 у односу на prеthodnе климатолошке периоде, промена није значајна. Међутим, оно што се мења и прави проблеме, нарочито у пољопривреди, јесте њихов распоред током године. Наиме, није исто када се месечна количина падавина расподели у неколико умерено кишних дана током месеца или се “сручи” за једно поподне, а преосталих 30 дана не буде “ни капи” – каже др Лалић и додаје да ће “економисање” расположивом водом бити један од кључних задатака за одрживост пољопривредне производње.

Према њеним речима, иако подаци о томе нису присутни у јавности колико би требало, у нашој земљи научне и стручне установе помно прате климатске промене и њихове ефекте, о чему сведочи и поменути национални документ у чијој изради је учествовао велики број стучњака из различитих области, а обрађени су готово сви значајни аспекти адаптације на климатске промене, поред осталих и у сектору пољопривреде.

Већ дуже време су у јавности присутне симулације добијене климатским моделима које већ до краја овог века предвиђају значајне промене климе, које ће између осталих, погодити и наше подручје.

- Тешко је о томе сада детаљно говорити, али истина је да сви климатски модели за наше поднебље предвиђају екстремно топла лета и пораст просечне годишње температуре, нарочито у другој половини овог века. То не значи да ћемо добити обележје субтропске климе, већ да ће лета бити све топлија. Такође то не значи ни да ћемо у таквој ситуацији моћи да се преоријентишемо на гајење неких других култура којима пријају значајно топлији временски услови јер ћемо и даље имати зиме са мразом и прелазне периоде. Наравно, остаје могућност за увођење култура које до сада нису гајене код нас– каже др Бранислава Лалић и додаје да сам пораст просечних температура није толико опасан за биљке колико екстремне временске прилике које прате глобалне промене климе.

- Анализе су урађене након свеоубухватног истраживања, огромног броја климатских симулација и симулација раста и развоја биљака. На основу ових резултата су препоручене краткорочне и дугорочне мере адаптације које укључују све нивое одлучивања - од прозвођача до доносиоца стратешких одлука. Поред доношења одговарајућих уредби, развоја каналске мреже и подстицајних средстава (наводњавање, противградне мреже) који су у надлежности државе, значајна је улога едукације произвођача и науке која треба да понуди сорте отпорне на сушне услове и мере за ублажавање ефеката екстремних временских прилика. Такође, значајна пажња је посвећена штетним организмима који су се појавили а којих раније није било или су били мање заступљени – појашњава др Бранислава Лалић, која је координаторка пројекта под називом “Х2020 TNjINNING СЕРБИА ФОР EDžCELL” финансираног из ЕУ, а који има за циљ јачање истраживачких капацитета новосадског Пољопривредног факултета у сфери метеорологије и агрометеорологије, а који се спроводи у сарадњи са универзитетима у Фиренци и Бечу.

Оно што је тренутно актуелно у смислу ублажавања штетних последица екстремних временских прилика јесте разматрање померања рокова сетве.

- То је нешто што већ сада предлажу неки агрономи, и што се намеће као једна од могућих мера адаптације. Оно што сваки произвођач може да уради, јесте додатна едукација и праћење савета стручњака јер ће, како ствари сада стоје, о екстремним временским приликама и њиховим последицама морати да брину све више и више – каже др Лалић.

Нико Перковић