Мићуновић ослобођен казне за покушај убиства

Судски вештак за психијатрију др Снежана Попов је, пре изношења завршних речи, пред већем којем председава судија Слободанка Гутовић, изјавила да би у случају да се прихвати одбрана окривљеног да се у његовом обрачуну с оштећеним на Сателитској пијаци, којем је присуствовало више људи, где оштећени константно задаје ударце док му овај виче да му је доста, може говорити о афективном стању страха које је битно утицало на психичке функције, односно да се радило о страху од непосредне животне опасности. 

– Догађају су наводно prеthodila два сусрета окривљеног и оштећеног – казала је јуче др Попов. – Ако је то тачно, сматрам да би се у том случају могло радити о афективном стању страха и угрожености, који је интензивиран последњим сусретом.   

Подсетимо, оштећени Немања В. је на prеthodnom рочишту у априлу, изјавио да је у новембру 2007. године имао 19 година, а сада има 30, и да је том приликом повређен ножем. Иначе, на њега се дуго чекало да изнесе сећања јер је био у иностранству.

Он је на prеthodnom главном претресу рекао да је могуће да је приликом сусрета с окривљеним prеthodnе вечери имао на себи дрес с обележјима београдског клуба „за који сви у том крају навијају”. Он је испричао да је ноћ пре догађаја због којег се суди био у друштву с тројицом другара, када му је само из виђења познат комшија, односно окривљени, пролазећи сам ноћу, с двадесетак метара удаљености „нешто хистерично викао”. Оштећени је, наводно, одлучио да му приђе том приликом и, чудећи се што се тако понаша, питао о чему се ради, али узгред и за кога навија.

– Ипак, тај сусрет се завршио без проблема – навео је Немања В. на рочишту у априлу ове године. – Међутим, сутрадан сам спазио да окривљени зури у мене док је био испред неке трафике, познате свима у крају. Правио сам се да га не видим. Позвао ме је, пришао сам му, пружио ми је руку, а ја сам, у нади да је све како треба, одговорио на поздрав, али ме је он преварио и привукао па ударио главом у главу. Почела је туча, он је утекао па се врато са седам или осам младића , а сви они су имали шипке или нешто слично у рукама. Почео је метеж па општа туча. Након кратке паузе, код Сателитске пијаце дошло је и моје друштво. Ја сам се потукао с окривљеним, нисам имао при себи ништа од предмета, али сам у једном тренутку видео у његовој руци крвав нож. Болело ме је у пределу груди и врата, схватио сам шта се десило, почео сам да губим свест. Један младић из његове екипе ме је одвезао на Ургентно одељење, а Хитна помоћ на Институт у Сремској Каменици, где сам лежао око недељу дана.

Заменик вишег јавног тужиоца Слободан Јосимовић остао је јуче у завршној речи при измењеној оптужници из прошле године, уз уверење да је она у целости доказана и да је окривљени крив за дело убиства у покушају, те сматра да се не може радити о прекорачењу нужне одбране, да је окривљени желео овај сукоб и да је имао код себе нож, и да се вратио на место сукоба у друштву пријатеља.

– Он је побегао у једном смеру а враћао се, јер је пошао после свега својој кући – навела је јуче бранилац окривљеног адвокат Јелена Вујовић. – Имао је грицкалицу, на којој је била неку врста сечива. Тај предмет потегао је тек на крају догађаја, кад је добио батина у тучи „један на један”, окружен другарима оштећеног. Оштећени је тренирао борилачки спорт и већ је осуђиван, припада навијачкој групи, а окривљени је миран младић, неагресиван, пре догађаја није ни познавао оштећеног.  Завршио је у међувремену факултет и никад није осуђиван, није навијач. Није имао мотив да га нападне. Такође, оштећени га је гурао и ударао песницом у главу, први је напао и био доминатнији у сукобу. Код окрииљеног је био присутан страх за сопствени живот па сматрам да се ради о класичној нужној одбрани.

М. Вујачић