Нинине мустре: Нежност

Сваки пут када приметим било који део своје нежне природе, одмах се сетим и своје покојне маме. Она ми је увек говорила како сам нежна, као неки цветић. Мајка к'о мајка, говорила је то са пуно љубави и одушевљења. А ја, чим сам из детињства крочила у младалачко доба, престала је да ми се допада та квалификација. Кад год би ме мама упоредила са нежним цветићем, мени је то стварало нелагодност, љутила сам се на себе што је то тако и силно желела да није. Тада још увек нисам схватила да се иза нежности крије велика снага.

Многи и даље нечију нежност доживљавају као слабост. Понашамо се као да сви живимо у некој џунгли па ће иза жбуња сваког трена да искочи страшни, гладни лав са намером да нас смаже за доручак. А са лавовима се не исплати бити нежан.  Стога смо решили да будемо што грубљи у свом понашању, у међусобном опхођењу, груби смо једни према другима, према родитељима, деци, колегама, пријатељима, а што је најтужније, груби смо према себи самима. Тренирамо грубости на сваком кораку и у свакој ситуацији, спремајући се ваљда за тог од глади избезумљеног лава, па кад искочи из жбуња, а ми ћемо га својом грубошћу тако изненадити да ће се сав одмах покуњити и уз извињење нас на миру оставити. Нисмо ми сви преко ноћи почели да се клањамо и да обожавамо грубости. Правили смо ситне али упорне кораке, удаљујући се од праве људске природе, а она је нежна, пажљива и брижна... Како је оно што је исплативо преузело примат над оним што је пријатно, људско и природно, тако смо постајали све грубљи. Чак и многи родитељи данас васпитавају своју децу да буду груба, нехајна и безобзирна, јер се то много више „исплати“. Јесте, да, баш се исплати! Поготово када на наплату дођу породични односи, па колегијални, па пријатељски, па они најподмуклији, јер их тешко сагледавамо, разумевамо и још теже разрешавамо - односи са собом. Претварамо се у једну непрегледну масу несрећних, незадовољних, побеснелих грубијана на чијим лицима се појави осмех, једино када га изазове подсмех. За нежни део своје људске природе нећемо ни да чујемо. Скоро, па га се стидимо. Тако сам и ја до недавно.

А онда сам добила информацију, да је за нежност потребна храброст. Да само они људи који су моћни, као противтежу за постизање баланса имају капацитет да буду нежни. Свакодневно се уверавам да је то управо тако. И све више поштујем и волим своју нежност и сада најзад имам и смелост да је у потпуности изразим, сваки пут када осетим потребу за тим. Све веселије тумарам по дубинама свог нежног бића и све мање глумим да сам оно што нисам, а посебно ме весели то што осећам да се полако буде и неки грубијани, ма колико убеђивани да је грубост њихова права природа. Шта год модерно доба покушавало од нас да направи, ми знамо да одаберемо између оног што се исплати и оног што ће нам пријати. 

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com