Новосадски специјалци одбачене бомбе налазе у градским квартовима, њивама, каналима...

Међу последњим озбиљнијим догађајима због којих су упослени, спадају два на новосадској Железничкој станици, један на врбаском каналу и један на њиви код Руменке.

„Железничку станицу у Новом Саду морали смо да евакуишемо 18. априла јер смо добили дојаву о постављеној бомби“, каже за „Дневник” шеф Одсека за крим-технику и противдиверзиону заштиту ПУ Нови Сад Томислав Матовић.

„Обавили смо преглед с људством, техником и службеним псима, а ништа није пронађено. Потом смо оперативним радом утврдили да су лажну узбуну изазвала двојица малолетника. Мотив ће се утврдити, али по свему судећи, радило о несланој шали.“

Испред Железничке станице, поред локомотиве, која је дуго изложена као експонат и с временом постала место договарања сусрета грађана из тог окружења и путника, пронађена је путничка торба која је неком деловала сумњиво. Проверен је садржај, а унутра је био нечији лични пртљаг, али срећом не и експлозив.

У атару код Руменке 23. маја пронађено је пет ручних бомби. У Врбасу су 20. априла, приликом чишћења, односно одмуљивања канала, пронађене експлозивне направе.

По оцени Матовића, очигледно је да и даље траје одбацивање експлозивних направа. Најчешће се експлозив баца у реке или по њивама. 

„Тренутно није на снази неколико пута понављана легализација таквих средстава, а важила је последњи пут лане у новембру“, објашњава наш саговорник.

„Некад је одзив у тим акцијама МУП-а добар, некад лошији, али свакако је приметно одбацивање таквих направа у последњем периоду. С тим предме­тима поступамо професионално и веома обазриво. Посао није ни мало лак а обављамо га с опремом тешкој око 40 килограма коју носимо на себи с кацигом. Једино су нам руке су без заштите, да бисмо могли радити осетљиве потезе. При мало већим тепературма, какве су ових дана, није баш претерано пријатно испод наше заштите, али ми смо навикли и на екстремне услове, па тако пре уласка у њих морамо попити већу количине воде.“

Матовић наводи да последње године нису имали послова око авионских и артиљерских бомби и граната из Првог и Другог свестског рата

„Али, повремено се појави потреба да реагујемо код насеља Садови надомак „Победе” у Петроварадину, када риболовци у време ниског водостаја Дунава открију такве експлозивне направе у песку. Десетак година тамо чистимо. Обично се ради о старим топовским пројектилима, који могу бити веома опасни ако их чачка нестручно лице. Постоје две верзије о томе. Прва је да је ту давно у рату потопљен неки немачки брод с тим пројектилима, а друга је, мени прихватљивија, да су после Другог светског рата та средства одношена на ту локацију и ту су заливена, односно затрпана песком, али ток Дунава спира десну обалу. Бомби има и у Каналу ДТД и по ритовима па испада да је људима, нарочито после оружаних сукоба из деведесетих година прошлог века, најлакше да се на таквим локацијама ослободе експлозивних направа, посебно из војних арсенала.“  

Матовић додаје да су им вежбе веома важне.

„Имали смо једну 16. маја по веома реалном сценарију за оваква времена, у нафтној компанији у Сремским Каловцима. Радило се о комплетном поступку, од саме дојаве, рада на њиховом обезбеђивању до прона ласка експлозивног средства. Замишљено је тако да је камион требало да уђе у њихову фирму, а обезбеђење је нашло сумњив пакет, и онда наступамо ми из МУП-а, односно новосадске Полицијске управе, уз хапшења у којима учествују и припадници Жандрамерије. Ту су и водени топови, службени пси, специјалне справе...“, прича наш саговорник.

Иначе, све што донесу грађани од експлозива, оно што заплени полиција и на неки други начин дође до ње, уништава се на подручју поменутих Садова у Петроварадину, а то се ради и по шест пута годишње. Ту се нађе највише ручних бомби и војноформацијских средстава, а последњи пут је на тој локацији уништено око 30 килограма таквих направа.

„Саветујем грађанима да никако не дирају нешто што личи на експлозивну направу. Једини разумни поступак је да позову нас и да ми, као обучени службеници, преузмемо контролу над ситуацијом“, наглашава Томислав Матовић.

М. Вујачић