Јовић: Брисел Србији не даје јасно обећање уласка у ЕУ

ЕУ је требало да му каже: ''Господине Ђинђићу, ми подржавамо вашу владу и Србија ће истовремено са Хрватском ући у ЕУ'', рекао је Јовић за Радио Слободну Европу.



Ђинђић је био премијер од 2001. до 2003. године. Хрватска је ушла тек 2013. године", рекао је Јовић истакавши "да је Србији 2002. речено: "Ући ћете заједно са Хрватском", читав низ проблема био би разрешен". То се, међутим, није догодило, нагласио је Јовић. 



Он је рекао да не постоји никакво јасно обећање да ће Србија ући у ЕУ, нити у скорије време, нити уопште.



"Не помиње се датум чак ни на неком декларативном нивоу. Тако да ми се чини да је логично што нема великих притисака на Вучића, Ђукановића и босанскохерцеговачке лидере, с обзиром да Европска унија тренутно нема никакву велику шаргарепу да би имала велики штап", рекао је Јовић.



Он је, како је навео, заговорник брзог уласка свих земаља Западног Балкана у Унију и то ођедном, "не једна по једна".



Многе чланице ЕУ али сама Унија су се поприлично променили, сматра Јовић.



Деведесете године, до 11. септембра 2001., биле су, како је рекао, златно доба либералне демократије, барем у Европи, и није било алтернативе том концепту.



Брисел је тада био уверљив када је говорио да је ЕУ заједница вредности и захтевао либерализацију и демократизацију свих земаља које желе приступити Унији.



Али, казао је Јовић, ствари су се од тада прилично измениле.



Данас су сигурносна питања поновно дошла на дневни ред, не само због онога што се 11. септембра 2001. године догодило у САД, него и због домаћег тероризма, сајбер тероризма и ширења лажних вести.



"Чини ми се да данас идеја о заједничким вредностима није толико важна колико сигурност. Догодила се криза самог концепта Европске уније, јер се у земљама као што су Мађарска и Пољска појављују анти-либерални трендови. Тако да ми се чини да у овом тренутку Европска унија више нема велики утицај и да више није магнет као што је била пре петнаестак година", оценио је он.



Јовић сматра да Европска унија више нема тако велику магнетску моћ, односно под тим је, како је навео, мислио на обнову национализма, ксенофобије, расизма, теократије и ауторитарног владања у самим земљама Европске уније. 



Пораст ауторитарних тенденција у земљама Западног Балкана делом је и последица фрустрација које су настале због тога што Брисел већ скоро тридесет година држи те земље ван ЕУ, сматра Јовић.



Што дуже буде трајао процес приступања Европској унији - већа ће бити моћ ауторитарних лидера, а јавно мњење ће се све више окретати у другим смеровима - према Русији, Турској и Америци, што јесу алтернативе Европској унијим, истакао је Јовић.



"Америка је алтернатива Европској унији и у Босни и Херцеговини, и у Албанији и на Косову, а претпостављам и у Македонији. Јавно мњење у Србији и Републици Српској прилично се окренуло према Русији, а јавно мњење Бошњака се окреће према Турској", рекао је он.



Он сматра да је погрешно говорити да нема алтернативе, а Европска унија још увек је "најбоља опција".



Како је рекао, био би за то да ЕУ преузме ризик и да прими несавршене земље такве какве јесу, па да онда нађе начина да се ангажује на развоју демократије у тим земљама.



Ауторитарне тенденције су, према њему, резултат дугог чекања, и ако се оно још више отегне те тенденције могу само јачати.



Јовић даље поставља питање шта је у Србији алтернатива Вучићу.



"Србија тренутно изгледа као да нема опозицију. То је једним делом резултат Вучићевог разарања опозиције, јер је главни циљ владара као што је Вучић да дуготрајно онемогуће било какву алтернативу, како би трајно остали на власти. Вуциц је у томе успешнији него Милошевић, а с друге стране - то је и заслуга српске опозиције чији су резултати катастрофални", тврди Јовић.