Jović: Brisel Srbiji ne daje jasno obećanje ulaska u EU
PRAG: Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović rekao je da je Brisel propustio da Zoranu Đinđiću u vreme kada je bio premijer ponudi nešto sasvim konkretno kao što je ulazak u EU zajedno sa Hrvatskom i ocenio da je 10 godina propušteno.
EU je trebalo da mu kaže: ''Gospodine Đinđiću, mi podržavamo vašu vladu i Srbija će istovremeno sa Hrvatskom ući u EU'', rekao je Jović za Radio Slobodnu Evropu.
Đinđić je bio premijer od 2001. do 2003. godine. Hrvatska je ušla tek 2013. godine", rekao je Jović istakavši "da je Srbiji 2002. rečeno: "Ući ćete zajedno sa Hrvatskom", čitav niz problema bio bi razrešen". To se, međutim, nije dogodilo, naglasio je Jović.
On je rekao da ne postoji nikakvo jasno obećanje da će Srbija ući u EU, niti u skorije vreme, niti uopšte.
"Ne pominje se datum čak ni na nekom deklarativnom nivou. Tako da mi se čini da je logično što nema velikih pritisaka na Vučića, Đukanovića i bosanskohercegovačke lidere, s obzirom da Evropska unija trenutno nema nikakvu veliku šargarepu da bi imala veliki štap", rekao je Jović.
On je, kako je naveo, zagovornik brzog ulaska svih zemalja Zapadnog Balkana u Uniju i to ođednom, "ne jedna po jedna".
Mnoge članice EU ali sama Unija su se poprilično promenili, smatra Jović.
Devedesete godine, do 11. septembra 2001., bile su, kako je rekao, zlatno doba liberalne demokratije, barem u Evropi, i nije bilo alternative tom konceptu.
Brisel je tada bio uverljiv kada je govorio da je EU zajednica vrednosti i zahtevao liberalizaciju i demokratizaciju svih zemalja koje žele pristupiti Uniji.
Ali, kazao je Jović, stvari su se od tada prilično izmenile.
Danas su sigurnosna pitanja ponovno došla na dnevni red, ne samo zbog onoga što se 11. septembra 2001. godine dogodilo u SAD, nego i zbog domaćeg terorizma, sajber terorizma i širenja lažnih vesti.
"Čini mi se da danas ideja o zajedničkim vrednostima nije toliko važna koliko sigurnost. Dogodila se kriza samog koncepta Evropske unije, jer se u zemljama kao što su Mađarska i Poljska pojavljuju anti-liberalni trendovi. Tako da mi se čini da u ovom trenutku Evropska unija više nema veliki uticaj i da više nije magnet kao što je bila pre petnaestak godina", ocenio je on.
Jović smatra da Evropska unija više nema tako veliku magnetsku moć, odnosno pod tim je, kako je naveo, mislio na obnovu nacionalizma, ksenofobije, rasizma, teokratije i autoritarnog vladanja u samim zemljama Evropske unije.
Porast autoritarnih tendencija u zemljama Zapadnog Balkana delom je i posledica frustracija koje su nastale zbog toga što Brisel već skoro trideset godina drži te zemlje van EU, smatra Jović.
Što duže bude trajao proces pristupanja Evropskoj uniji - veća će biti moć autoritarnih lidera, a javno mnjenje će se sve više okretati u drugim smerovima - prema Rusiji, Turskoj i Americi, što jesu alternative Evropskoj unijim, istakao je Jović.
"Amerika je alternativa Evropskoj uniji i u Bosni i Hercegovini, i u Albaniji i na Kosovu, a pretpostavljam i u Makedoniji. Javno mnjenje u Srbiji i Republici Srpskoj prilično se okrenulo prema Rusiji, a javno mnjenje Bošnjaka se okreće prema Turskoj", rekao je on.
On smatra da je pogrešno govoriti da nema alternative, a Evropska unija još uvek je "najbolja opcija".
Kako je rekao, bio bi za to da EU preuzme rizik i da primi nesavršene zemlje takve kakve jesu, pa da onda nađe načina da se angažuje na razvoju demokratije u tim zemljama.
Autoritarne tendencije su, prema njemu, rezultat dugog čekanja, i ako se ono još više otegne te tendencije mogu samo jačati.
Jović dalje postavlja pitanje šta je u Srbiji alternativa Vučiću.
"Srbija trenutno izgleda kao da nema opoziciju. To je jednim delom rezultat Vučićevog razaranja opozicije, jer je glavni cilj vladara kao što je Vučić da dugotrajno onemoguće bilo kakvu alternativu, kako bi trajno ostali na vlasti. Vucic je u tome uspešniji nego Milošević, a s druge strane - to je i zasluga srpske opozicije čiji su rezultati katastrofalni", tvrdi Jović.