Нинине мустре: Благо

Оне су мој алат, начин изражавања, исказивања креативности, комуникација са светом, али и са собом. Од како сам освестила да речи имају огроман утицај на квалитет живота којим живим, пажљивија сам у одабиру. А тек кад сам освестила колико се неизговорених речи мота по мојој глави током само једног дана, почела сам да се трудим да их постанем свесна, и да их свесно бирам. Нисам још увек сигурна из ког извора стижу све те мисли упаковане у речи у мојој глави, али неке речи баш умеју нежно да милују. 

Благо је једна од таквих речи. Појављује се у неколико значења али увек је некако испуњена добром вибрацијом. Кад је нешто благо, онда је и нежно, не може да нашкоди. Блага кишица, благ чај или блага супа упућују на исцељење и уживање у свему ономе што нам је потребно када смо на неки начин рањиви, или када нам је у случају благе кишице, потребно мало неког освежења након топлог поподнева. Већ и само изговарање те речи указује на ублажавање неког непријатног стања. Сигурна сам да у нашем језику није случајно то што се за оног ко има материјално богатство каже да има благо. Мада се и за здравље каже да је највеће благо, али то у главном знају само они којима је тог блага понестало. Док је здравље присутно, не обраћамо баш превише пажње на њега. Узимамо га здраво за готово. Благо у том материјалном смислу, нешто је што нас чини сигурним, слободним да радимо оно што нас чини срећним, независним од других када је испуњавање сопствених жеља у питању, и опуштеним, јер страх од немаштине уме баш да паралише. Волим све кованице које садрже у себи ову милу реч: благостање, благородно, благотворно, благонаклоно...има их још, сетите их се само, биће вам сигурно драге.

Има у нашем народу један леп израз „благо теби“, који је баш као и реч „хвала“ неправедно осуђен на правдање и негирање. Чим чује реч „хвала“, већина људи реагује као да је благо увређена:  „ма, шта ми се захваљујеш“ , „није то ништа“, „нема на чему“, а кад чују „благо теби“, обично скоче к'о опарени и крену да се бране: „није баш тако“, „само ти се чини“, „а што теби није?“... дугачка је листа. Рекла бих да је страх од оног „да не урекнемо“ превладао жељу да у нечему уживамо. Израз у себи носи снагу жеље да нам нешто буде благо, а то значи мило, нежно, исцељујуће, лековито... И кад нам је већ дато да нам језик буде тако богат снажним порукама већ у самом изговору речи, не видим зашто бисмо се тој позитивној снази опирали и што не бисмо чували и неговали то своје благо. За крај, ево од срца једно: благо вама! А ви сами додајте због чега.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com