Ninine mustre: Blago
Jadna od mojih fascinacija je reč. Što zbog posla, što zbog ličnih afiniteta (čitaj brbljivosti), često baratam rečima.
One su moj alat, način izražavanja, iskazivanja kreativnosti, komunikacija sa svetom, ali i sa sobom. Od kako sam osvestila da reči imaju ogroman uticaj na kvalitet života kojim živim, pažljivija sam u odabiru. A tek kad sam osvestila koliko se neizgovorenih reči mota po mojoj glavi tokom samo jednog dana, počela sam da se trudim da ih postanem svesna, i da ih svesno biram. Nisam još uvek sigurna iz kog izvora stižu sve te misli upakovane u reči u mojoj glavi, ali neke reči baš umeju nežno da miluju.
Blago je jedna od takvih reči. Pojavljuje se u nekoliko značenja ali uvek je nekako ispunjena dobrom vibracijom. Kad je nešto blago, onda je i nežno, ne može da naškodi. Blaga kišica, blag čaj ili blaga supa upućuju na isceljenje i uživanje u svemu onome što nam je potrebno kada smo na neki način ranjivi, ili kada nam je u slučaju blage kišice, potrebno malo nekog osveženja nakon toplog popodneva. Već i samo izgovaranje te reči ukazuje na ublažavanje nekog neprijatnog stanja. Sigurna sam da u našem jeziku nije slučajno to što se za onog ko ima materijalno bogatstvo kaže da ima blago. Mada se i za zdravlje kaže da je najveće blago, ali to u glavnom znaju samo oni kojima je tog blaga ponestalo. Dok je zdravlje prisutno, ne obraćamo baš previše pažnje na njega. Uzimamo ga zdravo za gotovo. Blago u tom materijalnom smislu, nešto je što nas čini sigurnim, slobodnim da radimo ono što nas čini srećnim, nezavisnim od drugih kada je ispunjavanje sopstvenih želja u pitanju, i opuštenim, jer strah od nemaštine ume baš da parališe. Volim sve kovanice koje sadrže u sebi ovu milu reč: blagostanje, blagorodno, blagotvorno, blagonaklono...ima ih još, setite ih se samo, biće vam sigurno drage.
Ima u našem narodu jedan lep izraz „blago tebi“, koji je baš kao i reč „hvala“ nepravedno osuđen na pravdanje i negiranje. Čim čuje reč „hvala“, većina ljudi reaguje kao da je blago uvređena: „ma, šta mi se zahvaljuješ“ , „nije to ništa“, „nema na čemu“, a kad čuju „blago tebi“, obično skoče k'o opareni i krenu da se brane: „nije baš tako“, „samo ti se čini“, „a što tebi nije?“... dugačka je lista. Rekla bih da je strah od onog „da ne ureknemo“ prevladao želju da u nečemu uživamo. Izraz u sebi nosi snagu želje da nam nešto bude blago, a to znači milo, nežno, isceljujuće, lekovito... I kad nam je već dato da nam jezik bude tako bogat snažnim porukama već u samom izgovoru reči, ne vidim zašto bismo se toj pozitivnoj snazi opirali i što ne bismo čuvali i negovali to svoje blago. Za kraj, evo od srca jedno: blago vama! A vi sami dodajte zbog čega.
Nina Martinović Armbruster