Прва српска криптовалута: xCEEdium
БЕОГРАД: Промоцијом интерног коришћења прве српске кртиптовалуте xCEEdium, у Београду је почела Међународна конференција о дигиталној трансформацији и иновацијама у финансијском сектору “xCEEd 2018”.
Србија је због потенцијала за транзицију у финансијској технологији други пут домаћин најутицајнијим људима из ове области на глобалном нивоу.
Конференција “xCEEd 2018” је први догађај у свету са сопственом криптовалутом xCEEdium, чија је практична примена почела на самој конференцији.
Криптовалуте су мењале конвенционалан новац у посебно дизајнираном Гифт Shopu конференције у коме су учесници трошили своје xCEEdiume.
Конференцију је подржала Влада Србије, а присуствују представници компанија које до сада нису пословале у овом делу Европе. То су кључни иноватори и лидери у FinTech индустрији из 11 земаља, који сматрају да Србија може бити FinTech лидер у Централној и Источној Европи.
Директор компаније Панелевен и оснивач “xCEEd“ Павле Љујић је рекао да је ово “прва на планети конференција која је направила своју криптовалута на отвореном блокчејну“.
xCEEdium је криптовалута базирана на Ethereum техонолгији која омогућава уцесницима конференције да науче нешто више о blockchainu и награђује их за то учење.
Како је рекао, делегати конференције могу да зарађују и онда да троше криптовалуту у продавници.
Директор Канцеларије за ИТ и електронску управу Михајло Јовановић је рекао да је дигитализација један од приоритета Владе Србије и да Канцеларија прати сва нова збивања у свету по питању “блокчејн” технологије и криптовалута.
Нагласио је морамо као земља да будемо опрезни и водимо рачуна да се одговарајућом регулативом заштити домаће финансијско тржиште, што и ради НБС.
Желимо да будемо лидер у иновативности и знању, али све мора бити у оквиру закона, поручио је Јовановић.
Говорећи о иновацијама у финансијском систему Србије, Јовановић је подсетио да већ у октобру треба да заживи нови “инстант“ платни систем НБС, који ће омогућити да се зараде исплате и нерадним данима, као и ниже провизије у платном систему.
Биће пуштен инстант плаћања која треба да буду алтернатива плаћању платним картицама и самим тиме треба да буде јефтиније и доступније грађанима, којима ће омогућити “24 пута седам“ плаћања и мање провизије у систему плаћања.
Јовановић је истакао да Канцеларија за ИТ зато подржава ту иницијативу НБС и радујемо се да што пре та врста плаћања буде покренута.
Значајан корак је урадила сама Канцеларија за ИТ омогућивши плаћање платним картицама на порталу Е управе, затим и електронским новцем, али и плаћење интегрисаним електронским банкарством. Значајне ствари ради НБС у овом сегменту: донет је нови Закон о девизном пословању који много олакшава онима који раде са иностранством и покренуте су иницијативе за измене и допуне Закона о електронској трговини.