Нови Сад ће имати алеју заслужних грађана
План детаљне регулације Градског гробља, који је на јавном увиду до 25. маја, осим нових гробних поља, предвиђа и алеју заслужних грађана.
Делове простора обухваћеног планом урбанисти су предвидели за гробна поља специјалне намене, попут поменуте алеје заслужних грађана, колумбаријума, односно зида с касетама за одлагање урни, розаријума – парка за посипање пепела, дечјег и спомен-гробља, гробних места посебног обликовања, гробница, лапидаријума и костурница-осаријума.
Алеја заслужних грађана величине око 1,8 хектар, по плану, биће између VIII поља и планираног другог гробног центра, код новог улаза из правца Сајлова. Ту ће се сахрањивати истакнуте личности из друштвено-политичког живота, културе и спорта по посебној процедури и одобрењу Скупштине града, а могуће је и преношење посмртних остатака с других гробаља из различитих периода историје града.
Фонтана урни, односно покојника чија ће бити имена угравирана на зиду плача у врту сећања, налазиће се у другој целини. Иако на неким пољима већ постоје издвојени делови на којима се сахрањују деца, формирање дечјег гробља с око 100 до 150 места предвиђено је у оквиру X и XI поља.
Осим сахрањивања у гробним пољима, на више места у оквиру зеленог заштитног појаса, већ је започето шумско гробље, где се гробови класичног укопа слободно организују испод крошњи дрвећа. У оквиру шумске парцеле на пољу В остаје простор намењен за масовно сахрањивање, услед смрти изазване елементарним непогодама, природним катастрофама или несрећама.
Архитектонски конкурс за изградњу и уређење Градског гробља, на нивоу некадашње СФРЈ, расписан је 1962. године, а прву награду добили су професор архитектуре Јосип Сеишел, пејзажна архитекткиња Силвана Сеишел и Мирослав Коленц, архитекта из Загреба. Награђени аутори су израдили идејни и извођачки пројекат за прву етапу изградње, односно за простор од 64 хектара, па је 1974. године на њему почело сахрањивање.
Гробна места посебног обликовања предвиђена су на XVIII пољу, а како се у плану наводи, ту ће бити слободан распоред гробних места и различите врсте споменика, од постоља за одлагање урни до биоразградивих капсула изнад којих је посађено дрвеће у чијем би подножју, уместо класичног споменика, стајале табле с именима покојника. Низ таквих споменика представљао би дрвореде, те би, по мишљењу урбаниста, кроз време тај део прерастао у „Шуму сећања“.
Предвиђено је да цео комплекс гробља буде проширен до 121,6 хектар, односно 131,7, када се урачуна површина ограде и 2,9 хектара паркинг-простора и зеленила око гробља. То значи да ће комплекс имати укупно 121.800 гробних места, а имајући у виду статистичке податке, попут броја становника и фертилитета, урбанисти наводе да се Градско гробље може користити још 31 годину.
Када су грађевински радови у питању, у плану је надградња управне зграде „Лисја“ за један спрат, изградња магацина, проширење градске мртвачнице, крематоријума и опроштајне сале. Осим тога, наспрам западне капије и улаза 9 и 10 из Улице Доње Сајлово, предвиђена је изградња другог гробног центра с опроштајном салом, салом за даће, мртвачницом и другим сличним садржајима, па би на том месту, уз колумбаријум, у непосредној близини био формиран опроштајни трг.
Планом су предвиђени и радови на околним саобраћајницама да би се додале пешачке и бициклистичке стазе, а око Градског гробља требало да буде око 1.550 паркинг-места за аутомобиле и седам места за аутобусе.
Ј. Вукашиновић