Novi Sad će imati aleju zaslužnih građana

Delove prostora obuhvaćenog planom urbanisti su predvideli za grobna polja specijalne namene, poput pomenute aleje zaslužnih građana, kolumbarijuma, odnosno zida s kasetama za odlaganje urni, rozarijuma – parka za posipanje pepela, dečjeg i spomen-groblja, grobnih mesta posebnog oblikovanja, grobnica, lapidarijuma i kosturnica-osarijuma.

Aleja zaslužnih građana veličine oko 1,8 hektar, po planu, biće između VIII polja i planiranog drugog grobnog centra, kod novog ulaza iz pravca Sajlova. Tu će se sahranjivati istaknute ličnosti iz društveno-političkog života, kulture i sporta po posebnoj proceduri i odobrenju Skupštine grada, a moguće je i prenošenje posmrtnih ostataka s drugih grobalja iz različitih perioda istorije grada.

Fontana urni, odnosno pokojnika čija će biti imena ugravirana na zidu plača u vrtu sećanja, nalaziće se u drugoj celini. Iako na nekim poljima već postoje izdvojeni delovi na kojima se sahranjuju deca, formiranje dečjeg groblja s oko 100 do 150 mesta predviđeno je u okviru X i XI polja.

Osim sahranjivanja u grobnim poljima, na više mesta u okviru zelenog zaštitnog pojasa, već je započeto šumsko groblje, gde se grobovi klasičnog ukopa slobodno organizuju ispod krošnji drveća. U okviru šumske parcele na polju V ostaje prostor namenjen za masovno sahranjivanje, usled smrti izazvane elementarnim nepogodama, prirodnim katastrofama ili nesrećama.

Arhitektonski konkurs za izgradnju i uređenje Gradskog groblja, na nivou nekadašnje SFRJ, raspisan je 1962. godine, a prvu nagradu dobili su profesor arhitekture Josip Seišel, pejzažna arhitektkinja Silvana Seišel i Miroslav Kolenc, arhitekta iz Zagreba. Nagrađeni autori su izradili idejni i izvođački projekat za prvu etapu izgradnje, odnosno za prostor od 64 hektara, pa je 1974. godine na njemu počelo sahranjivanje.

Grobna mesta posebnog oblikovanja predviđena su na XVIII polju, a kako se u planu navodi, tu će biti slobodan raspored grobnih mesta i različite vrste spomenika, od postolja za odlaganje urni do biorazgradivih kapsula iznad kojih je posađeno drveće u čijem bi podnožju, umesto klasičnog spomenika, stajale table s imenima pokojnika. Niz takvih spomenika predstavljao bi drvorede, te bi, po mišljenju urbanista, kroz vreme taj deo prerastao u „Šumu sećanja“.

Predviđeno je da ceo kompleks groblja bude proširen do 121,6 hektar, odnosno 131,7, kada se uračuna površina ograde i 2,9 hektara parking-prostora i zelenila oko groblja. To znači da će kompleks imati ukupno 121.800 grobnih mesta, a imajući u vidu statističke podatke, poput broja stanovnika i fertiliteta, urbanisti navode da se Gradsko groblje može koristiti još 31 godinu.

Kada su građevinski radovi u pitanju, u planu je nadgradnja upravne zgrade „Lisja“ za jedan sprat, izgradnja magacina, proširenje gradske mrtvačnice, krematorijuma i oproštajne sale. Osim toga, naspram zapadne kapije i ulaza 9 i 10 iz Ulice Donje Sajlovo, predviđena je izgradnja drugog grobnog centra s oproštajnom salom, salom za daće, mrtvačnicom i drugim sličnim sadržajima, pa bi na tom mestu, uz kolumbarijum, u neposrednoj blizini bio formiran oproštajni trg.

Planom su predviđeni i radovi na okolnim saobraćajnicama da bi se dodale pešačke i biciklističke staze, a oko Gradskog groblja trebalo da bude oko 1.550 parking-mesta za automobile i sedam mesta za autobuse.

J. Vukašinović