Мировић отворио изложбу Мајска скупштина - 170 година касније

Поздрављајући званице, председник Мировић нагласио је, да је обележавање 170. годишњице Мајске скупштине, веома важан догаћај, јер подсећа на, како је рекао, једно велико време и велике људе који су одредили пут целог нашег народа.

„Слика Павла Симића „Српска народна скупштина 1. маја 1848. године”, која чини окосницу изложбе „Мајска скупштина 170 година касније” је, кажу, у времену када је настала била највећи групни портрет направљен у нашем сликарству“, истакао је Мировић отварајући изложбу.

„Мада формално није трајала дуго, Српска Војводина, која је на Мајској скупштини проглашена, постала је заветна идеја свих Срба у Хабзбуршкој монархији.“

Како је навео, историјска искушења кроз која је идеја пролазила била су огромна, али упркос њима, 70 година касније, на Великој народној скупштини у Новом Саду, присаједињењем војвођанских области Краљевини Србији та идеја постала је стварност.

„Ова слика је, дакле, драгоцено визуелно сведочанство рађање једне велике идеје и групни портрет, не само њених најистакнутијих родоначелника попут великог патријарха Јосифа Рајачића, славног народног генерала Ђорђа Стратимировића или чувеног епископа Никанора Грујичића, него и низа оних који ће ту идеју даље носити, чувати и сачувати, попут Светозара Милетића, Јована Ђорђевића, Стевана Владислава Каћанског и најзад и самог Павла Симића, великог српског сликара и следбеника Светозара Милетића“, казао је Мировић.  

На Симићевој слици је млади Светозар Милетић који је, како је то Мировић рекао, касније чврсто понео барјак Српске Војводине и не испуштајући га, прешао велики део тешког пута до остварење идеје Мајске скупштине.

„На слици ћете видети и младог Јована Ђорђевића, који ће касније с Милетићем основати Српско народно позориште, не само као део борбе за културну самобитост нашег народа него и националну, тиме и остварење идеје Мајске скупштине“, нагласио је председник Покрајинске владе. 

Он је истакао да је данас, када обележавамо 170 годишњицу Мајске скупштине, фокусирање пажње јавности на слику великог српског сликара Павла Симића, који је рођен пре 200 година, у оквиру целе изложбе веома важан догађај.

Несвакидашња судбина Симићеве слике

Председник Покрајинске владе Игор Мировић је испричао и несвакидашњу судбину чувене слике Павла Симића. Како је навео, после литографисање у Бечу 1863. године, готово цео век се није се знало шта је с њеним оригиналом и веровало се да је трајно нестао.

„Тако је било све до 1960. године, када су српски књижевник и предани посредник између српске и мађарске културе Стојан Д. Вујичић и историчар Павле Васић, који је тада био на студијском путовању у Мађарској, упозорили на то да се слика налази у Мађарском историјском музеју у Будимпешти и да је без сумње реч о оригиналној верзији. Требало је након тога још 16 година да се обаве све формалности и да се она врати где јој је место – у Галерију Матице српске и да и данас буде пред нама“, рекао је Мировић. 

Отварању изложбе су присуствовали многе званице, потпредседници Покрајинске владе, представници Српске православне цркве, владика бачки Иринеј, као и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Министар је у свом обраћању напоменуо и то да је то истовремено и лепа прилика да се подсетимо на неколико ствари када је реч о културној политици. На првом месту, рекао је, да се подсетимо на изузетно квалитетан и успешан рад установе културе Матице српске, која је понела низ пројеката и сведочи о квалитетној посвећености и културолошкој мисији.

Вукосављевић је подсетио на то да у овој години обележавамо три важна јубилеја: 100 година присаједињења војвођанских области Краљевини Србији, 170 година Мајске скупштине и 200 година од рођења сликара Павла Симића. Говорећи о значају Симићеве слике, навео је да је она настала у времену када су настале и прве фотографије и чинило се да ће то на неки начин укинути релизам у сликарству, али управо је историја показала да уметност језиком симбола заправо сведочи много више него одраз стварности на фотографској полочи.

Нови Сад, Сремски Карловци, Сентандреја

Аутори изложбе су др Снежана Мишић и мр Данило Вуксановић, а изложбу прати двојезична публикација „Српска народна скупштина 1. маја 1848 – 170 година после / Сербиан Натионал Assembly он the 1ст оф May 1848 – 170 years латер” с ауторским текстом др Снежане Мишић у којем се слика тумачи у контексту политичко-историјских околности и националних тежњи српског народа на територији Аустријског царства у 19. веку.

Током трајања изложбе биће организована стручна тумачења и пројекција играно-документарног филма. Изложба ће у Галерији Матице српске бити отворена до 1. септембра 2018. године, а потом премештена у Сремске Карловце и Сентандреју. Реализацију изложбе и пратеће публикације омогућили су Покрајинска влада и Министарство културе и информисања Републике Србије.

„Управо језиком симбола је Симић на овој слици показао ствари које трају у времену и које су симболи нашег постојања на овим просторима, дуге борбе једног народа за слободу, његових успона и падова, његових прегнућа и његових стварности“, нагласио је Вукосављевић.    

„Слика Павла Симића „Српска народна скупштина 1. маја 1848. године” је историјски документ нашег народа о најзначајнијем догађају 19. Века“, нагласила је управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски, и захвалила се Покрајинској влади на сарадњи у реализацији изложбе.

Е. Марјанов