Уочи годишњице Мајске скупштине подсетник у Архиву Војводине

Плакат је део збирке од десетак аутентичних архивских докумената који су изложени у холу Архива Војводине. Они чине сегмент програма Националне манифестације „Музеји Србије” и дају допринос 170. годишњици одржавања Мајске скупштине.   

Та збирка од десетак аутентичних докумената који поседују фондови Архиве Војводине односи се на најаву Мајске скупштине, на саму Скупштину, док су поједини документи настали после Мајске скупштине током 1848. и 1849. године, напомиње за „Дневник” директор Архива Војводине Бранимир Андрић.

Како додаје, ако се говори о самој припреми велике Скупштине у Сремским Карловцима, “ми се поносимо плакатом којим су делегати позивани да дођу на Скупштину“.

Необичан и авангардан, могао би да се носи и у данашњем такмичењу с нашим дизајнерима, закључује наш саговорник.

Сви изложени документи су дигиталне копије, али су апсолутно верни оригиналима. Оригинали су пре снимања конзервирани у лабораторији Архива и коришћењем најсавременијих техничких средстава израђене су дигиталне копије које у потпуности изгледају као оригинали.

Тако представљена документа ће бити знатно доступнија научној и широј јавности, дајући нове подстицаје у попуњавању празнина које носимо у свом историјском памћењу, истиче Андрић.

Сви изложени документи су писани ручно јер су тадашњи услови били такви да су документи писани ручно. Међу поставкама је и Проглас Српског народног одбора, уз обраћање српском народу с „Драга браћо и народе Сербски” да се потчини новооснованој управи у Карловцима, односно српском војводи Стевану Шупљикцу и новом српском патријарху.

У документу је написано да је у Сремским Карловцима коначно изабран српски војвода који је командовао српским одредима – то право је добијено још од Леополда 1690. године, али није остварено све до Мајске скупштине, где је изабран и српски партијарх, дотадашњи митрополит Јосиф Рајачић. 

Наши српски великани су били у контакту с Бечом и у консултацијама су имали одобрење Двора за та именовања, али у тадашњим комуникацијама то је формално потврђено тек 15. децембра 1848. године, када је из Беча у Земун стигао Царски патент којим је цар потврдио Јосифа Рајачића за патријарха и Стевана Шупљицка за војводу српског народа, о чему сведочи овде изложен документ, објашњава Андрић. 

У том документу партијарх је дао овлашћење генерал-мајору Кузману Тодоровићу да буде врховни заповедник српске војске у Војводини и војника јединица Кнежевине Србије које су дошле у помоћ. Пуномоћи се српска војска изузима од заповедништа пуковника Фердинанда Мајерхофера, коме је била поверена након смрти војводе Стевана Шупљикца, који је преминуо крајем 1848. године постројавајући српску војску на платоу испред болнице у Панчеву.

Слика на којој је кип Стевана Шупљицка потиче из новијег времена и један је од куриозума изложбе. Фигура је дело вајарке Оље Ивањицки, која је кип војводе направила пре двадесетак година, и он је постављен на Тргу у Панчеву. Иначе, Оља је изворно вајарка, а не сликарка, то ретко ко зна. Узели смо и портрет Рајачића, чисто да дочарамо амбијент из тог времена, наводи Андрић. 

Е. Марјанов