Мировић: Дан када је проглашена Српска Војводина биће обележен на посебан начин
Један од најзначајнијих догађаја у прошлости српског народа, проглашење Српске Војводине на Мајској скупштини одржаној у Сремским Карловцима 15. маја 1848. по новом, а 3. маја по старом календару, биће ове године обележен на посебан начин.
Разлог је значајан јубилеј – 170 година од одржавања Велике народне скупштине, познатије под називом Мајска скупштина, на којој су најзад артикулисани и јавно прокламовани оправдани захтеви српског народа, обећани и гарантовани још од аустријског цара Леополда И, уочи и након Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, а то су пре свих територијална аутономија и избор српског војводе.
На иницијативу Покрајинске владе, али и Одбора за обележавање стогодишњице пријаседињења Војводине Краљевини Србији, на чијем челу је војвођански премијер Игор Мировић, 170-годишњица од одржавања Мајске скупштине биће у Сремским Карловцима обележена 15. маја кроз целодневни програм.
Како је у ексклузивном разговору за „Дневник” и „Карловачке новине” рекао Мировић, програм ће почети светом архијерејском литургијом у Саборном храму, коју ће предводити патријарх српски Иринеј. Након литургије, у Магистрату ће бити одржана свечана седница Покрајинске владе, којој ће присуствовати гости из Владе Републике Србије, Народне скупштине Србије и Скупштине Војводине и многи други. Потом ће у Карловачкој гимназији уследити свечана академија, која ће бити директно емитована на Другом програму Радио-телевизије Србије.
„На тој свечаној седници биће донете значајне одлуке, које ће непосредно утицати на живот у Сремским Карловцима“, каже Мировић. „Пре свега мислим на одлуку о формирању буџетског фонда за Сремске Карловце. Реч је о посебном фонду, на основу којег ће приликом израде buyеta за сваку годину, Покрајинска влада, а верујем и Републичка, издвајати одређену суму за уређење и обнову Сремских Карловаца. Тог дана поднећемо и иницијативу да се, у складу са Законом о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, који је на снази али се, нажалост, не примењује, обнови рад Одбора за обнову и развој Карловаца.
Центар духовности
Говорећи о Сремским Карловцима као аутентичном центру духовности, али и све више центру туризма, Мировић је подсетио на недавно започету реконструкцију пута од Банстола до Карловаца, која ће се одвијати у две фазе – седам километара коловоза ће бити обновљено ове године, а 4,5 км до Петроварадина наредне, и посебно нагласио значај пројекта изградње пруге од Београда до Новог Сада, који предвиђа и градњу нове железничке станице у Карловцима.
Надам се да ћемо до 15. маја имати предлоге за чланове Одбора за обнову, који, по одредбама тог закона, бира Народна скупштина. Радећи на та два фронта, очекујем да ћемо успети да издвојимо значајне паре и помоћи припрему пројеката, и, верујем, већ у овој и следећој години с много више конкретних резултата изаћи пред грађане.“
Мировић напомиње да се тренутно највеће градилиште у Републици Србији налази се у непосредној близини Карловаца, у Чортановцима.
„Изградња пруге од Старе Пазове до Новог Сада вреди 390 милиона долара. То је за Карловце веома важан пројекат јер ће омогућити да Београђани и гости главног града дођу у њих за свега 40 до 45 минута. Не треба заборавити ни пристаниште на Дунаву, које верујем да ће ускоро бити завршено. У припреми је још један велики пројекат који се тиче и Сремских Карловаца. У питању је бициклистичка стаза од Новог Сада до Београда, која ће проћи кроз Карловце. На нашу иницијативу, ове године припрема се пројектна документација. За тај посао Покрајина и Република издвојиле су по 30 милиона динара“, истиче председник Покрајинске владе Игор Мировић.
Зорица Милосављевић