Преваре вребају из станова без „папира”
На тржишту некретнина у Србији и данас се могу наћи зграде направљене недавно, али и оне од пре неколико деценија, које нису укњижене, односно не постоје у Катастру.
Питање које се аутоматски намеће је какве све последице може имати куповина неукњижених некретнина, односно колико нови власник ризикује. Прво, продати стан или кућу, па и гаражу, без „папира” више није лако – уговор се оверава у бележничким канцеларијама. Нотари траже да поступак озакоњења некретнине буде бар започет ако већ није завршен.
Они који желе да купе стан у таквој згради или га нуде на продају, треба да знају да ту има бројних проблема. Прво нови власник тек треба да доказује да је стварно газда након окончања куповине. То је дуготрајан поступак. Осим тога, ниједна банка неће одобрити кредит на неукњижену некретнину јер на оно за шта нема трага о власништву нема могућности да се стави хипотека.
Такве објекте је тешко продати, а може се догодити да неки до њих и не могу бити легализовани односно озакоњени. Искуство адвоката показује да су најчешћи нелегални објекти изграђени у последњих две деценије, или су то државне стамбене зграде прављене пре 30 до 40 година за које никада није издата употребна дозвола. Власници станова који се налазе у таквим зградама не могу рачунати на потпуну правну сигурност – зато је најбоље да што пре укњиже објекат.
Молбу за укњижбу зграде може да поднесе свако ко је у тој згради купио стан. Процедура траје мало дуже, али…
Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре најављује измене Закона о поступку уписа у Катастар, које би требало да ступе на снагу од 1. јула. Из тог министарства за сајт „Каматица” су појаснили да ће тај закон скратити време уписа имовине и омогућити да се читав посао, уместо на шест места, заврши на само једном – код јавног бележника. Зато је за оне којима одговара куповина тих некретнина најбоље да сачекају – међутим, често се и продавцу и купцу жури.
Бележници који оверавају уговоре и без чијег печата и потписа нема званичне продаје траже да објекат буде легализован и уписан у Катастар Закон о озакоњењу донеће решење тог проблема.
Цена није увек иста
Цена укњижбе стана зависи од броја докумената који се подносе. Уколико се укњижба врши само на основу купопродајног уговора, цена је 5.000 динара. Сваки следећи документ, као што је на пример уговор о откупу, уговор о поклону, оставинско решење... плаћа се додатно, 1.500 динара по сваком документу. Најјефтинији упис у Катастар, од свега 300 динара, плаћа се ако су у купопродајном уговору наведени и муж и жена, односно брачни и ванбрачни супружници, заједно.
Шта се дешава у агенцијама за промет некретнина када се тако нешто понуди на продају?
– Они који купују некретнину док је процес озакоњења у току па чекају његово окончање да све зварше, траже да се цене снизе бар десет одсто, да би продавац био сигуран да неће имати тешкоће – објашњава Драган Рабатић из „Солиса”. – Цене станова се у Новом Саду сада крећу од 700 до 1.700 евра квадрат.
У Зрењанину се сусрећу с истим проблемом. У агенцији „Галеб” кажу да с неукњиженим објектима највише има проблема у старим деловима града.
– Људи су тражили дозволе за адаптацију објекта па су искористили то да куће дограде, а то није уписано у Катастар – каже Живана Јовановић из ове агенције. – Разлика у квадратури на терену и оној која је уписана ствара проблеме код закључења уговора. Купци траже од продавца да почне озакоњење, одосно да донесе деловодни број из Катастарске службе да је поступак у току. С тим документом уговор се може оверити код бележника и цена некретнине је тада и до 20 одсто нижа. Иначе, цене квадрата се сада у Зрењанину крећу од 500 до 1.000 евра.
Обавеза пријаве промета непокретности Служби за катастар непокретности већ је прописана Законом о државном премеру и катастру. Међутим, грађани се углавном оглушавају о ту обавезу, и зато је Законом о озакоњењу објеката прописано да надлежни орган у поступку озакоњења, и по службеној дужности, доставља Служби за катастар решења којима су објекти озакоњени да би их уписао у евиденцију непокретности. По службеној дужности такође надлежни орган у поступку обједињене процедуре доставља акте на основу којих се објекти уписују у евиденцију непокретности, чиме се број неуписаних зграда од 2015. године, битно смањио, кажу у том министарству.
Душанка Вујошевић
