Prevare vrebaju iz stanova bez „papira”

Pitanje koje se automatski nameće je kakve sve posledice može imati kupovina neuknjiženih nekretnina, odnosno koliko novi vlasnik rizikuje. Prvo, prodati stan ili kuću, pa i garažu, bez „papira” više nije lako – ugovor se overava u beležničkim kancelarijama. Notari traže da postupak ozakonjenja nekretnine bude bar započet ako već nije završen.

Oni koji žele da kupe stan u takvoj zgradi ili ga nude na prodaju, treba da znaju da tu ima brojnih problema. Prvo novi vlasnik tek treba da dokazuje da je stvarno gazda nakon okončanja kupovine. To je dugotrajan postupak. Osim toga, nijedna banka neće odobriti kredit na neuknjiženu nekretninu jer na ono za šta nema traga o vlasništvu nema mogućnosti da se stavi hipoteka.

Takve objekte je teško prodati, a može se dogoditi da neki do njih i ne mogu biti legalizovani odnosno ozakonjeni. Iskustvo advokata pokazuje da su najčešći nelegalni objekti izgrađeni u poslednjih dve decenije, ili su to državne stambene zgrade pravljene pre 30 do 40 godina za koje nikada nije izdata upotrebna dozvola. Vlasnici stanova koji se nalaze u takvim zgradama ne mogu računati na potpunu pravnu sigurnost – zato je najbolje da što pre uknjiže objekat.

Molbu za uknjižbu zgrade može da podnese svako ko je u toj zgradi kupio stan. Procedura traje malo duže, ali…

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture najavljuje izmene Zakona o postupku upisa u Katastar, koje bi trebalo da stupe na snagu od 1. jula. Iz tog ministarstva za sajt „Kamatica” su pojasnili da će taj zakon skratiti vreme upisa imovine i omogućiti da se čitav posao, umesto na šest mesta, završi na samo jednom – kod javnog beležnika. Zato je za one kojima odgovara kupovina tih nekretnina najbolje da sačekaju – međutim, često se i prodavcu i kupcu žuri.

Beležnici koji overavaju ugovore i bez čijeg pečata i potpisa nema zvanične prodaje traže da objekat bude legalizovan i upisan u Katastar Zakon o ozakonjenju doneće rešenje tog problema.

Cena nije uvek ista



Cena uknjižbe stana zavisi od broja dokumenata koji se podnose. Ukoliko se uknjižba vrši samo na osnovu kupoprodajnog ugovora, cena je 5.000 dinara. Svaki sledeći dokument, kao što je na primer ugovor o otkupu, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje... plaća se dodatno, 1.500 dinara po svakom dokumentu. Najjeftiniji upis u Katastar, od svega 300 dinara, plaća se ako su u kupoprodajnom ugovoru navedeni i muž i žena, odnosno bračni i vanbračni supružnici, zajedno.

Šta se dešava u agencijama za promet nekretnina kada se tako nešto ponudi na prodaju?

– Oni koji kupuju nekretninu dok je proces ozakonjenja u toku pa čekaju njegovo okončanje da sve zvarše, traže da se cene snize bar deset odsto, da bi prodavac bio siguran da neće imati teškoće – objašnjava Dragan Rabatić iz „Solisa”. – Cene stanova se u Novom Sadu sada kreću od 700 do 1.700 evra kvadrat.

U Zrenjaninu se susreću s istim problemom. U agenciji „Galeb” kažu da s neuknjiženim objektima najviše ima problema u starim delovima grada.

– Ljudi su tražili dozvole za adaptaciju objekta pa su iskoristili to da kuće dograde, a to nije upisano u Katastar – kaže Živana Jovanović iz ove agencije. – Razlika u kvadraturi na terenu i onoj koja je upisana stvara probleme kod zaključenja ugovora. Kupci traže od prodavca da počne ozakonjenje, odosno da donese delovodni broj iz Katastarske službe da je postupak u toku. S tim dokumentom ugovor se može overiti kod beležnika  i cena nekretnine je tada i do 20 odsto niža. Inače, cene kvadrata se sada u Zrenjaninu kreću od 500 do 1.000 evra.

Obaveza prijave prometa nepokretnosti Službi za katastar nepokretnosti već je propisana Zakonom o državnom premeru i katastru. Međutim, građani se uglavnom oglušavaju o tu obavezu, i zato je Zakonom o ozakonjenju objekata propisano da nadležni organ u postupku ozakonjenja, i po službenoj dužnosti, dostavlja Službi za katastar rešenja kojima su objekti ozakonjeni da bi ih upisao u evidenciju nepokretnosti. Po službenoj dužnosti takođe nadležni organ u postupku objedinjene procedure dostavlja akte na osnovu kojih se objekti upisuju u evidenciju nepokretnosti, čime se broj neupisanih zgrada od 2015. godine, bitno smanjio, kažu u tom ministarstvu.

Dušanka Vujošević