ГЕНЕТИКA ИЛИ СРЕЋНА ОКОЛНОСТ  Људски ум и даље остаје тајна

Убрајали су га у највеће умове данашњице, међутим он никада није открио висину своје интелигенције, а није познато ни да ли му је икада измерена. Током интервјуа 2004. године новинар Њујорк тајмса желео је да сазна његов IQ, а Хокинг је одговорио: „Немам појма. Људи који се хвале с тим су губитници“.

Научници интелигенцију најчешће дефинишу као менталну карактеристику која се описује као способност за учење из искуства, прилагођавање новим ситуацијама, разумевање и коришћење апстрактних појмова. Теоретичари се такође слажу да је интелигенција потенцијал, а не потпуно развијена способност и кажу да је она резултат комбинације урођених карактеристика нервног система и знања које се стиче кроз искуство и учење. Познато је и да постоје разлике у односу на пол. Једна од најочигледнијих, у којој се истичу мушкарци, је боље сналажење и разумевање простора.

Полемика око тога да ли је интелигенција наследна или на њу утичу други фактори траје већ деценијама. Дискусију посебно подгревају случајеви попут шахисткиња сестара Полгар и најбољих тенисерки данашњице сестара Вилијамс. У оба случаја очеви у имали кључну улогу у одабиру њихов професије. Roxеr Вилијамс, отац Серене и Венус, у неколико наврата је изјавио да је још пре њиховог рођења написао план како да створи врхунске спортисткиње, а девојчице су рекет узеле у руке већ са четири године.

Ласло Полгар, мађарски психолог и отац Жужане, Жофије и Јудит,  и пре него што су се његова деца родила написао је књигу „Стварање генија“ и тврдио да ће његова деца постати светски шаховски прваци. Полгар је проучавао биографије људи са високом интелигенцијом и схватио да постоји заједничка карактеристика: рана и интензивна специјализација у једној области. Сматрао је да се таленти не рађају, него да их је могуће створити. Говорио је да таленат није толико битан, колико је то рад. Према његовом мишљењу шах је једино објективно мерило, јер укус утиче на то да ли се некоме слика или роман допада, док је шах уметност и наука која има објективан систем оцењивања заснован на учинку.

Током партије шаха мозак у исто време решава три задатка. Анализира која су правила играња шаха (како се одређене фигуре крећу по табли), предвиђа потен-цијалне, и одлучује о  најбољем потезу. Ипак, визуелно - просторна обрада података, односно сна-лажење у простору, које је битно у шаху, боље полази за руком мушкарцима.

Жужана Полгар је са само 21 годином постала је прва жена која је освојила титулу мушког велемајстора, говори седам језика, између осталог и есперанто. Жофија Полгар има титулу  мушког интернационалног мајстора и женског велемајстора Најмлађа од сестара, Јудит, добила је титулу велемајстора са 15 година, оборивши рекорд Бобија Фишера из 1958. који је до тада био најмлађи велемајстор. Она је побеђивала скоро све врхунске светске шахисте, укључујући и бившег светског шампиона Гарија Каспарова кога многи сматрају најјачим шахистом свих времена, а 2003. године имала је чак 2715 рејтинг поена. Садашња најбоља шахисткиња света Кинескиња Хоу Јифан има рејтинг од 2654 поена, док је у мушкој конкуренцији набољи Норвежанин Магнус Карлсен са 2843 Ело поена.

 Стручњаци таленат сестара Полгар објашњавају раним тренингом који је „преобликовао“ ум девојака и побољшао њихову просторно - визуелну способност. Поред тога, научници који истражују нервни систем и ум су путем разних снимања мозга дошли до сазнања да се мозак шаховских велемајстора и добро увежбаних аматера раз-ликују у начину обраде и меморисању информација. Велемајстори током партије шаха користе дугорочно памћење. Они памте између 20 хиљада и 100 хиљада комбинација на шаховској табли и у сваком тренутку могу да “извуку” из памћења одређени распоред. С друге стране, шаховски  аматери користе краткороч-но памћење и радну меморију, односно памте елементе који су потребни само током „задатка“.

Упркос разним резултатима истраживања људски ум и даље остаје тајна, а даровитост и надљудске способности резервисане су за срећне појединце. Да ли је генијалност сестара Полгар, невероватни таленат сестара Вилијамс или даровитост Стивена Хокинга резултат генетике, срећних околности  или нечег другог остаје нерешено питање.

Силвиа Ковач