GENETIKA ILI SREĆNA OKOLNOST  Ljudski um i dalje ostaje tajna

Ubrajali su ga u najveće umove današnjice, međutim on nikada nije otkrio visinu svoje inteligencije, a nije poznato ni da li mu je ikada izmerena. Tokom intervjua 2004. godine novinar Njujork tajmsa želeo je da sazna njegov IQ, a Hoking je odgovorio: „Nemam pojma. Ljudi koji se hvale s tim su gubitnici“.

Naučnici inteligenciju najčešće definišu kao mentalnu karakteristiku koja se opisuje kao sposobnost za učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama, razumevanje i korišćenje apstraktnih pojmova. Teoretičari se takođe slažu da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost i kažu da je ona rezultat kombinacije urođenih karakteristika nervnog sistema i znanja koje se stiče kroz iskustvo i učenje. Poznato je i da postoje razlike u odnosu na pol. Jedna od najočiglednijih, u kojoj se ističu muškarci, je bolje snalaženje i razumevanje prostora.

Polemika oko toga da li je inteligencija nasledna ili na nju utiču drugi faktori traje već decenijama. Diskusiju posebno podgrevaju slučajevi poput šahistkinja sestara Polgar i najboljih teniserki današnjice sestara Vilijams. U oba slučaja očevi u imali ključnu ulogu u odabiru njihov profesije. Roxer Vilijams, otac Serene i Venus, u nekoliko navrata je izjavio da je još pre njihovog rođenja napisao plan kako da stvori vrhunske sportistkinje, a devojčice su reket uzele u ruke već sa četiri godine.

Laslo Polgar, mađarski psiholog i otac Žužane, Žofije i Judit,  i pre nego što su se njegova deca rodila napisao je knjigu „Stvaranje genija“ i tvrdio da će njegova deca postati svetski šahovski prvaci. Polgar je proučavao biografije ljudi sa visokom inteligencijom i shvatio da postoji zajednička karakteristika: rana i intenzivna specijalizacija u jednoj oblasti. Smatrao je da se talenti ne rađaju, nego da ih je moguće stvoriti. Govorio je da talenat nije toliko bitan, koliko je to rad. Prema njegovom mišljenju šah je jedino objektivno merilo, jer ukus utiče na to da li se nekome slika ili roman dopada, dok je šah umetnost i nauka koja ima objektivan sistem ocenjivanja zasnovan na učinku.

Tokom partije šaha mozak u isto vreme rešava tri zadatka. Analizira koja su pravila igranja šaha (kako se određene figure kreću po tabli), predviđa poten-cijalne, i odlučuje o  najboljem potezu. Ipak, vizuelno - prostorna obrada podataka, odnosno sna-laženje u prostoru, koje je bitno u šahu, bolje polazi za rukom muškarcima.

Žužana Polgar je sa samo 21 godinom postala je prva žena koja je osvojila titulu muškog velemajstora, govori sedam jezika, između ostalog i esperanto. Žofija Polgar ima titulu  muškog internacionalnog majstora i ženskog velemajstora Najmlađa od sestara, Judit, dobila je titulu velemajstora sa 15 godina, oborivši rekord Bobija Fišera iz 1958. koji je do tada bio najmlađi velemajstor. Ona je pobeđivala skoro sve vrhunske svetske šahiste, uključujući i bivšeg svetskog šampiona Garija Kasparova koga mnogi smatraju najjačim šahistom svih vremena, a 2003. godine imala je čak 2715 rejting poena. Sadašnja najbolja šahistkinja sveta Kineskinja Hou Jifan ima rejting od 2654 poena, dok je u muškoj konkurenciji nabolji Norvežanin Magnus Karlsen sa 2843 Elo poena.

 Stručnjaci talenat sestara Polgar objašnjavaju ranim treningom koji je „preoblikovao“ um devojaka i poboljšao njihovu prostorno - vizuelnu sposobnost. Pored toga, naučnici koji istražuju nervni sistem i um su putem raznih snimanja mozga došli do saznanja da se mozak šahovskih velemajstora i dobro uvežbanih amatera raz-likuju u načinu obrade i memorisanju informacija. Velemajstori tokom partije šaha koriste dugoročno pamćenje. Oni pamte između 20 hiljada i 100 hiljada kombinacija na šahovskoj tabli i u svakom trenutku mogu da “izvuku” iz pamćenja određeni raspored. S druge strane, šahovski  amateri koriste kratkoroč-no pamćenje i radnu memoriju, odnosno pamte elemente koji su potrebni samo tokom „zadatka“.

Uprkos raznim rezultatima istraživanja ljudski um i dalje ostaje tajna, a darovitost i nadljudske sposobnosti rezervisane su za srećne pojedince. Da li je genijalnost sestara Polgar, neverovatni talenat sestara Vilijams ili darovitost Stivena Hokinga rezultat genetike, srećnih okolnosti  ili nečeg drugog ostaje nerešeno pitanje.

Silvia Kovač