Гостујуће изложбе: Нови Сад на масонској мапи
Галерија Матице српске отворила је 5. априла своја врата гостујућој изложби „Слободно зидарство у Србији”.
Судећи по подацима из Врховног полицијског звања у Бечу, масонство у нашој земљи води порекло од прве познате ложе „Пробитас” (Поштење) из Петроварадина, оформљене 1785. године. Часничку, официрску ложу утемељио је вођа Народне одбране гроф Андрија Хадик де Футак.
„Гроф Футак је био власник поседа у Футогу и градитељ тамошњег дворца, сиротишта и катедрале, у којој је сахрањен, а надгробни споменик украшен слободнозидарским симболима“, каже аутор књиге „Масони у Војводини 1785–1940” Јосип Шосбергер.
„Верује се да се у једном зиду крију његове мошти. У дворац, где је наводно Јохан Штраус Млађи компоновао валцер „На лепом плавом Дунаву”, уселила се Пољопривредна школа. Постоје и приче да је Франц Фердинанд свратио тамо на пропутовању, пре него што су га убили у Сарајеву. Иначе, на изложби можете видети Хадиков оригинални шешир.“
Да ли случајност или потреба да се склоне од погледа, јер је увек постојао анимозитет одређених групација према слободним зидарима, чињеница је да су састанци често одржавани у подрумским просторијама.
„Католичка црква, а самим тим и сваки њен верник, папским булама проклели су слободно зидарство. Оне ни данас нису повучене, иако су донекле ублажене. У православној цркви, мала али тврда струја и данас је против масонерије, док јеврејска вера нема никакав конфликт са њом, чак има своју варијанту Бене Берит“, каже наш саговорник и додаје како је у оквиру реда све у знаку давања, па је тако Јулије Франк 1926. уступио ложи „Стратимировић” свој једини слободан простор у Сремској 7, где је данас књижара Завода за уџбенике, будући да је на првом нивоу био „Обрт”, а изнад стамбени део.
Услед повећаног броја чланова ложа се сели у сутерен зграде Продуктне берзе (данашња Галерија Матице српске) 24. октобра 1927, где и данас постоји коцка сачињена од старих плочица ложе „Стратимировић”, а затим у Милетићеву 10 на првом спрату, где ће доживети гашење уочи Другог светског рата.
Кад бисмо се прошетали улицама Новог Сада и истраживали, не бисмо уочили много масонских обележја из више разлога.
„Прво, Нови Сад је млад град, друго, већинско становништво било је католичко, и треће, доста монументалних грађевина је срушено, а артефакти уништени. Тито је, уосталом, јасно рекао шта мисли о масонима“, објашњава Шосбергер.
Један од три велика принципа – помоћ
Будући да је намера изложбе, отворене до 6. маја у Галерији Матице српске, демистификација деловање масона и разбијање предрасуда о њима као „тајанственој групи која вуче политичке и друге конце на светској сцени“, ваља напоменути да је до 1940. године ложа „Митрополит Стратимировић” основала десет хуманитарних друштава. Међу њима су можда најинтересантније иницијативе Јове Поповића. Захваљујући њему, сиромашна деца имала су први пут прилику да отпутују на море или планину, а сеоске девојке да заврше домаћински течај, одржаван двапут годишње, док су генерално за народ из руралних средина организовани зимски хигијенски курсеви...
Основна наука на којој је базирано зидарство јесте геометрија, па су најпрепознатљивији симболи шестар, угаоник, шаховске шаре и пирамида. Масонско обележје краси породично здање Ђорђа Табаковића у Мике Антића 5, једноспратницу у Дунавској 29, а, према речима нашег саговорника, и у Сремској Каменици наводно постоје две такве куће. Међу свима свакако предњачи зграда Бановине, пројектанта и масона Драгише Брашована.
„У петом броју годишњака „Арс регија”, који издаје наша ложа и чији сам уредник, на јесен ће изаћи интегрални текст о згради Банске палате, где је упоређена са Соломоновим храмом“, каже Шосбергер.
У центру пријемне дворане Бановине налази се правоугаоно поље са мотивом шаховске табле, неизоставним детаљем у свакој масонској ложи. Два стуба издигнута до следећег нивоа симболизују приземље храма, што се подудара са тремом у Старом завету и путем до средње масонске одаје. Аналогију прати и камен од којих су изграђени у нијансама бронзе.
„На гробљима ћете често видети шлифовани стуб са постаментом, али одломљен. Симболика је прекинут живот. Спомен-чесма у облику пирамиде на Фрушкој гори је, опет, новијег датума. Подигнута је у част једног од виђенијих масона Игњата Павласа, доктора права, соколског старешине и оснивача Планинарског друштва „Фрушка гора”“, објашњава он.
Много је више важних новосадских здања иза којих стоје имена слободних зидара.
„Хотел „Парк”, Танурџићеву палату, Соколски дом и многе друге зграде пројектовао је Ђорђе Табаковић, а Владичански двор Владимир Николић. Новац за зграду Покрајинске болнице, препознатљиву по осликаним анђелима на фасади, набавио је мој прадеда Александар Шосбергер, оснивач гинекологије и радиологије код нас. Табла са његовим именом и данас стоји на Бетанији“, вели Шосбергер.
С. Милачић