Галерија Матице српске ексклузивном изложбом икона обележава свој дан

У среду, 18. октобра у 19 часова биће одржана Свечана седница и отворена изложба на којој ће бити представљен иконостас једног од најзначајнијих српских сликара на прелазу из барока у класицизам Арсенија Теодоровића (1767-1826) и обележено 250 година његовог рођења. Ова изложба је резултат петогодишњег заједничког пројекта Галерије Матице српске, Музеја Српске православне епархије будимске у Сентандреји и Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који су наставили вишедеценијску сарадњу у проучавању, заштити и промоцији српског културног наслеђа у Мађарској.

Поставка обухвата 73 иконе из будимске катедралне цркве оштећене у бомбардовању Будимпеште 1945, а затим срушене 1949. Ова црква је била архитектонски репрезентативна, богато опремљена и модерно осликана, а сам иконостас је био око петнаест метара висок. Нажалост, дуборез Петра Падића је у великој мери страдао, и сад је делимично реконструисан на основу архивских фотографија из Историјског музеја Будимпеште. Али су сачуване све Теодоровићеве иконе, 68 са иконостаса и 5 са тронова и певница, које су годинама биле похрањене у различитим објектима Будимске епархије.

Изложбу прати монографска студија „Арсеније Теодоровић и српска црква у Будиму”, чему су посебно допринели историчари уметности: др Владимир Симић са Филозофског факултета у Београду, Коста Вуковић из Музеја Српске православне епархије будимске и др Бранка Кулић из Галерије Матице српске. Припремљен је такође и филм који прати рестаураторски и конзерваторски рад.

– Без обзира што је у питању рука и идеја једног аутора са сарадницима, конзерваторска историја тих икона је била различита, неке од њих су у протеклим деценијама биле рестауиране, део је био нетакнут, а и оштећења су била различита, тако да је било важно при рестаурацији уједначити њихов изглед – каже др Даниела Королија Црквењаков, конзерватор саветник Галерије Матице српске, носилац пројекта истраживања и заштите икона Арсенија Теодоровића и ауторка изложбе. – Неке од икона су закривљене, што је постигнуто посебном конструктивном техником. У самој Галерији Матице српске нисмо могли да их изложимо онако како су стајале у пуном полукругу који се завршавао уз свод олтарске апсиде и практично је изгледало као да излазе у простор. И свод изнад солеја је такође био осликан руком Теодоровића, али је тај рад неповратно изгубљен. Иначе, вероватна паралела твој сводној композицији је она која постоји у Алмашкој цркви у Новом Саду коју је такође сликао Арсеније Теодоровић.

У сваком случају, иконе, на којима је чувени новосадски сликар радио од 1818. до 1820, као и делови дубореза, сада се, скоро 70 година након рушења цркве, поново могу на једном месту сагледати. На овом петогодишњем пројекту радили су бројни сарадници, пре свега конзерватори и историчари уметности, уз важан допринос архитеката, инжењера, хемичара, правника и финансијских стручњака, без чијег ангажовања се, како кажу у ГМС савремени стандарди у заштити културног наслеђа и међународна сарадња не могу остварити.

Изложба ће у ГМС трајати до јула следеће године године, а пратиће је низ предавања, стручних вођења и радионица посвећених овако сложеном конзерваторском подухвату. Са Историјским музејем Будимпеште договорено је да ова изложба буде тамо приказана наредне године. Коначно одредиште имаће у новој згради Музеја српске православне епархије будимске у Сентандреји који би требало да се заврши крајем 2018. када се навршава 200 година од почетка осликавања иконостаса.

Свечану седницу ће поздравним речима отворити др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, као и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Беседу о сликарству Арсенија Теодоровића у српској цркви у Будиму одржаће др Владимир Симић, историчар уметности, након чега ће председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић званично отворити изложбу. Негујући традицију доброчинства и пријатељства с институцијама, установама и појединцима, седница ће се завршити доделом захвалница Клуба пријатеља Галерије Матице српске онима који су током протекле године учествовали у програмима Галерије и допринели њеном успешном раду на очувању и презентацији националне уметности.

Н. Попов