Gostujuće izložbe: Novi Sad na masonskoj mapi
Galerija Matice srpske otvorila je 5. aprila svoja vrata gostujućoj izložbi „Slobodno zidarstvo u Srbiji”.
Sudeći po podacima iz Vrhovnog policijskog zvanja u Beču, masonstvo u našoj zemlji vodi poreklo od prve poznate lože „Probitas” (Poštenje) iz Petrovaradina, oformljene 1785. godine. Časničku, oficirsku ložu utemeljio je vođa Narodne odbrane grof Andrija Hadik de Futak.
„Grof Futak je bio vlasnik poseda u Futogu i graditelj tamošnjeg dvorca, sirotišta i katedrale, u kojoj je sahranjen, a nadgrobni spomenik ukrašen slobodnozidarskim simbolima“, kaže autor knjige „Masoni u Vojvodini 1785–1940” Josip Šosberger.
„Veruje se da se u jednom zidu kriju njegove mošti. U dvorac, gde je navodno Johan Štraus Mlađi komponovao valcer „Na lepom plavom Dunavu”, uselila se Poljoprivredna škola. Postoje i priče da je Franc Ferdinand svratio tamo na proputovanju, pre nego što su ga ubili u Sarajevu. Inače, na izložbi možete videti Hadikov originalni šešir.“
Da li slučajnost ili potreba da se sklone od pogleda, jer je uvek postojao animozitet određenih grupacija prema slobodnim zidarima, činjenica je da su sastanci često održavani u podrumskim prostorijama.
„Katolička crkva, a samim tim i svaki njen vernik, papskim bulama prokleli su slobodno zidarstvo. One ni danas nisu povučene, iako su donekle ublažene. U pravoslavnoj crkvi, mala ali tvrda struja i danas je protiv masonerije, dok jevrejska vera nema nikakav konflikt sa njom, čak ima svoju varijantu Bene Berit“, kaže naš sagovornik i dodaje kako je u okviru reda sve u znaku davanja, pa je tako Julije Frank 1926. ustupio loži „Stratimirović” svoj jedini slobodan prostor u Sremskoj 7, gde je danas knjižara Zavoda za udžbenike, budući da je na prvom nivou bio „Obrt”, a iznad stambeni deo.
Usled povećanog broja članova loža se seli u suteren zgrade Produktne berze (današnja Galerija Matice srpske) 24. oktobra 1927, gde i danas postoji kocka sačinjena od starih pločica lože „Stratimirović”, a zatim u Miletićevu 10 na prvom spratu, gde će doživeti gašenje uoči Drugog svetskog rata.
Kad bismo se prošetali ulicama Novog Sada i istraživali, ne bismo uočili mnogo masonskih obeležja iz više razloga.
„Prvo, Novi Sad je mlad grad, drugo, većinsko stanovništvo bilo je katoličko, i treće, dosta monumentalnih građevina je srušeno, a artefakti uništeni. Tito je, uostalom, jasno rekao šta misli o masonima“, objašnjava Šosberger.
Jedan od tri velika principa – pomoć
Budući da je namera izložbe, otvorene do 6. maja u Galeriji Matice srpske, demistifikacija delovanje masona i razbijanje predrasuda o njima kao „tajanstvenoj grupi koja vuče političke i druge konce na svetskoj sceni“, valja napomenuti da je do 1940. godine loža „Mitropolit Stratimirović” osnovala deset humanitarnih društava. Među njima su možda najinteresantnije inicijative Jove Popovića. Zahvaljujući njemu, siromašna deca imala su prvi put priliku da otputuju na more ili planinu, a seoske devojke da završe domaćinski tečaj, održavan dvaput godišnje, dok su generalno za narod iz ruralnih sredina organizovani zimski higijenski kursevi...
Osnovna nauka na kojoj je bazirano zidarstvo jeste geometrija, pa su najprepoznatljiviji simboli šestar, ugaonik, šahovske šare i piramida. Masonsko obeležje krasi porodično zdanje Đorđa Tabakovića u Mike Antića 5, jednospratnicu u Dunavskoj 29, a, prema rečima našeg sagovornika, i u Sremskoj Kamenici navodno postoje dve takve kuće. Među svima svakako prednjači zgrada Banovine, projektanta i masona Dragiše Brašovana.
„U petom broju godišnjaka „Ars regija”, koji izdaje naša loža i čiji sam urednik, na jesen će izaći integralni tekst o zgradi Banske palate, gde je upoređena sa Solomonovim hramom“, kaže Šosberger.
U centru prijemne dvorane Banovine nalazi se pravougaono polje sa motivom šahovske table, neizostavnim detaljem u svakoj masonskoj loži. Dva stuba izdignuta do sledećeg nivoa simbolizuju prizemlje hrama, što se podudara sa tremom u Starom zavetu i putem do srednje masonske odaje. Analogiju prati i kamen od kojih su izgrađeni u nijansama bronze.
„Na grobljima ćete često videti šlifovani stub sa postamentom, ali odlomljen. Simbolika je prekinut život. Spomen-česma u obliku piramide na Fruškoj gori je, opet, novijeg datuma. Podignuta je u čast jednog od viđenijih masona Ignjata Pavlasa, doktora prava, sokolskog starešine i osnivača Planinarskog društva „Fruška gora”“, objašnjava on.
Mnogo je više važnih novosadskih zdanja iza kojih stoje imena slobodnih zidara.
„Hotel „Park”, Tanurdžićevu palatu, Sokolski dom i mnoge druge zgrade projektovao je Đorđe Tabaković, a Vladičanski dvor Vladimir Nikolić. Novac za zgradu Pokrajinske bolnice, prepoznatljivu po oslikanim anđelima na fasadi, nabavio je moj pradeda Aleksandar Šosberger, osnivač ginekologije i radiologije kod nas. Tabla sa njegovim imenom i danas stoji na Betaniji“, veli Šosberger.
S. Milačić