Ли: Кина посебно заинтересована за РТБ Бор и ПКБ

Сада причамо о неколико највећих, као што су Рударско топионичарски басен Бор и ПКБ. Једна од наших највећих и водећих компанија је долазила овде три пута, што показује не само да имамо интересовање, већ и јаку жељу, нагласио је амбасадор.

Када је реч о ПКБ-у, Ли каже да једна кинеска компанија “студира” то предузеће и да ће ускоро послати посебну стручну екипу у Београд тим поводом. 

Ли је навео да је и сам учествовао у тим договорима око предстојеће посете ПКБ-у.

Министарство енергетике је раније најавило да ће најкасније у мају или јуну бити објављен тендер за избор стратешког партнера за РТБ Бор, као и да би РТБ могао да добије партнера у 2018. години. 

Очекујем да ћемо читав модел имати најкасније у мају или јуну и да ћемо тада објавити и позив за прикупљање понуда потенцијалних стратешких паратнера. У 2018. би могли да очекујемо стратешког партнера, рекао је Антић.

Истакао је да су за РТБ Бор заинтересоване велике кинеске, руске и канадске компаније, које већ месецима уназад прате пословање РТБ. 

Навео је да ће услов бити да стратешки партнер обезбеди 300 до 330 милиона долара за инвестиције у РТБ.

Председник Србије Александар Вучић састао се у марту са представницима кинеске компаније “Зијин”, који су пренели да су заинтересовани за учешће на тендеру за стратешко партнерство у РТБ Бор и да имају озбиљне развојне планове за ту компанију. 

Вучић је поручио да је кинеска компанија “Зијин” добродошла на будућем тенедеру, с обзиром на традиционално пријатељство двеју земаља. Представници “Зијин Мајнинг Групе” су навели да имају озбиљне развојне планове за компанију РТБ Бор, али и за цео регион, изразивши намеру да уложе више стотина милиона долара у модернизацију производње и реструктурирање компаније, која би била организована у складу с највишим светским стандардима. 

Када је реч о приватизацији ПКБ-а, још не постоји коначна одлука о стратегији приватизације и о томе да ли ће држава задржати контролу над тим предузећем.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је раније рекао има више опција и да једна од њих је да држава задржи учешће, што би значило да би морала да инвестира у обнову тог предузећа. 

Али, држава нема пара за инвестиције. Без њих нема ПКБ-а, јер тамо је потребно да се уложи бар 100 милиона евра, истакао је Недимовић.

Прецизирао је да би у тој корпорацији морале да буду ревитализоване фарма и прерада, а потребан је и нови систем за наводњавање, за шта се тражи партнер. 

Према писању медија, почетком 2017. године интересовање су између осталих показали Индустрија меса “Матијевић”, “МК група”, као и “Ал Дахра” из Уједињених Арапских Емирата.

Лековито биље из Србије за кинеско тржиште

Кина жели да инвестира у гајење лековитог биља у Србији за кинеско тржиште, али и да направи фабрику за прераду, изјавио је амбасадор Кине Ли Манчанг.

Он је рекао да тим поводом у Србији борави кинеска делегација која је посетила Министарство пољопривреде у циљу успостављања сарадње на производњу лековитог биља, као и да је кинеска страна понудила четири или пет врста кинеских лековитих биљака које би могле да се узгајају у Србији.

Сматрамо да клима у Србији одговара гајењу оваквих биљака, казао је Ли.    

На састанку су поменута два модела. Један модел је да кинеска страна понуди семе биљака и да се постигне договор о откупној цени за кинеско тржиште. Други модел је да кинеска страна закупи земљиште за узгој биљака и запосли раднике у Србији који желе да раде на томе, навео је Ли.

Како каже, тек ће се разговарати о детаљима тог заједничког подухвата, а мишљење ће дати и институти за биљке у Србији.

Ли је рекао у Привредној комори Србије да би у случају заједничке производње лековитих биљака Кина могла да увози све што се произведе у Србији.

Истиче да би и у том случају целокупна производња Србији била мала за потребе Кине.

Амбасадор је напоменуо да још није нема међудржавног споразума о извозу српске пшенице и кукуруза и да би на томе требало да се поради.