Централни регистар фактура „креше“ рокове плаћања

НОВИ САД: Непоштовање обавезних рокова плаћања у Србији је скоро па уобичајено, а да би се то променило држава је одлучила да крене од себе, односно од јавног сектора.

Уводи се својеврстан инвентар фактура и плаћања на релацији приватници - јавни сектор. Тако ће бити доступне све обавезе а то ће омогућити скраћење рокова плаћања, а важно је за све партнере јавног сектора, било да имају потраживања од пар хиљада динара или вишемилионска.

Наиме, од 1. марта је при Управи за трезор почео да ради Централни регистар фактура. Власници приватних предузећа, који послују с државом, а нису своје фактуре пријавили регистру, неће моћи да наплате своја потраживања. Истоврмено, због тога што им фактуре нису у регистру, чине прекршај, па због те заборавности могу бити и кажњени.

Примену овог прописа надлежни контролишу од почетка овог месеца. Они проверавају да ли је евидентирана фактура у Регистру, уз налог за плаћање јер уколико га нема - налог је неисправан. Предузеће које није поступило у складу са овим прописом неће моћи да реализује наплату. Поред тога, за одговорна лица која нису пријавила фактуре, предвиђене су и казне.

Оне се крећу у распону од 100.000 динара па до два милона динара. Запослени у јавном сектору, који плате потраживања по фактури која није у Регистру, такође рескирају казне, али су оне нешто мање - од 5.000 до 150.000 динара.

Будући да се код нас често говори да на релацији привредници/држава има и превише администрирања, рекло би се да увођење још једног регистра не спада у побољшавање пословног амбијента. Међутим, намера законодавца приликом увођења Регистра је била да јавни сектор ажурира плаћања. Регистар ће помоћи да се обавезе не одлажу бескрајно, односно да јавни сектор не буде генератор неликвидности.

Још пре него што је пропис донет из Министарства финансија стигло је објашњење. Указано је да би увођење регистра требало да допринесе измиривању доспелих обавеза у роковима које је предвидео закон, а поред тога очекује се и да утиче на побољшање планирања и управљање јавним средствима. Закон о роковима плаћања примењује се од априла 2013. године.

Помаже ако се поштује

О томе хоће ли Регистар допринети побољшању рокова плаћања др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић” каже:

Уколико Регистар фактура допринесе да се рокови, који су предвиђени законом, поштују биће добро. Међутим, уколико се и након што се фактуре нађу у регистру ништа не промени онда ће и увођење Регистра донети само вишак администрирања. Другом речима, све је у рукама надлежних у државним органима - ако они поштују рокове, биће побољшања.

Од тада је држава била дужна да своја потраживања измирује у року од 40 дана, док је приватницима за измиривање обавеза остављен нешто дужи рок - до 60 дана највише.

Предузећа која тек почињу пословање или се још нису регистровала треба да пожуре. Приликом пријаве у Регистар треба да упишу број корисника јавних средстава, односно дужника. Обавезни су да унесу и број фактуре и укупан износ потраживања. Поред тога потребно је унети и матични број дужника, порески идентификациони број ПИБ, адресу, укључујући и електронску, те број телефона.

За контролу примене ових прописа надлежна је буџетска инспекција Министарства финансија. Они ће преузети податке о неизмирнеим обавезама јавног сектора и о томе обавестити Управу за трезор.

Д. Вујошевић