КУПОВИНА ЗЕМЉЕ За хектар војвођанске њиве од 1.000 до 18.000 евра

Према извештају Републичког геодетског завода за прошлу годину, после трговине становима, у Србије се највише трговало пољопривредним земљиштем, па се тако у промету нашло 24.900 парцела.

У свих седам региона или области Војводине трговало се пољопривредним земљиштем, али су цене биле различите. Најскупље се хектар пољопривредног земљишта продавао у Јужнобачком региону, али и ту је, наравно, било разлике. Тако је за најскупљи хектар земљишта који је прошле године продат у Јужнобачком региону, који покрива 12 локалних самоуправа, било потребно 18.000 евра, а за најјефтинији 2.000 евра.

У РГЗ истичу да је средња вредност продатог земљишта у овом региону прошле године била 10.300 евра по хектару, а да је највиша укупно уговорена цену постигнута у околини Србобрана, где је за један хектар, 92 ара и 11 квадратних метара плаћено 75.000 евра. У исто време, лане је највиша цена по хектару пољоприврдног земљишта забележена у Ветернику, код Новог Сада, и износила је 47.068 евра.

Прошле године је најјефтинији хектар земљишта био у Јужнобанатској области у којој су: Панчево, Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово и Пландиште. Најнижа прошлогодишња цена продатог хектара земљишта била је 1.500 евра, а најиша 13.000 евра. РЗС је израчунао да је просечна цена земљишта у овој области лане износила 5.700 евра по хектару, што је дупло мање него у Јужнобачком региону.

У околини Сомбора, Апатина, Куле и Оџака, који су у Западнобачкој области, лане је забележена најнижа цена од 2.000 евра по хектару, а најскупља је била њива за коју је власник платио 15.500 евра. Средња вредност земљишта по хектару у овим локалним самоуправама, по рачуници РГЗ, била је 7.500 евра. Најнижа цена земљишта по хектару прошле године у околини Кикинде, Аде, Кањиже, Новог Кнежевца, Сенте и Чоке, које чине Севернобанатску област, била је свега 1.500 евра, док је најскупља продата по 13.200 евра по хектару. Средња вредност продатих њива износи 6.400 евра.

Њиве у Зрењанину, Житишту, Новој Црни, Новом Бечеју и Сечњу, које се налазе у Средњебанатској области, лане су имале просечну цену од 6.200 евра по хектару, с тим да је најнижа цена била свега 1.000 евра, а највиша 13.000 евра. Сремска област, у којој су Сремска Митровица, Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид, лане је имала средњу вредност продатог хектара од 7.600 евра, уз минимум по хектару од 2.000 евра, док је максимална цена била 16.500 евра.

У РГЗ су саопштили да је најскупље пољопривредно земљиште прошле године било у индустријској зони Старе Пазове. Укупна уговорена цена била је 362.176 евра и то за poljoprivrrdno земљиште од једног хектара, 13 ари и 18 квадратних метара. Ваља напоменути да је цена хектара пољопривредног земљишта у овој индустријској зони 320.000 евра.

Прошле године су војвођански паори, пре свега они који живе у близини границе с Румунијом, куповали оранице у тој земљи јер су неке биле  и до пет пута јефтиније од војвођанских. Бранислав Гулан истиче да је разумљиво што су румунске њиве јефтиније од војвођанских, с обзиром да је и њихов квалитет мањи.

- Цене пољопривредног земљишта знатно су више у Војводини него у суседним државама, па и Румунији. Осим квалитета, могуће је да је на ниске цене хектара у тој држави утицала и огромна понуда ондашњих паора – сматра Гулан.

Члан Одбора САНУ за село Бранислав Гулан објашњава за “Дневник” да би лане цене пољопривредног земљишта, с обзиром на висок квалитет, у Војводини биле и више да се није чекао исход око могуће продаје њива странцима.

- Прошле године су пољопривредници чекали септембар, када се говорило да ће странци моћи лако да купују земљу у Војводини – каже Гулан.-  Свакако су њиве у Војводини скупље него у околним државама, али су и квалитетније. Ипак, цена њива се разликује и зависи од тога где се налазе, али и од тренутне понуде и тражње.

Наш саговорник објашњава да су њиве поред пута по правилу скупље од оних које су скрајнуте. По његовим речима, цене њива у првим редовима пута између Новог Сада и Бачке Паланке крећу се око 15.000 евра по хектару, док се хектар у другој линији, где је атарски пут, продаје за дупло мање пара, односно за негде око 7.000 евра.

Љ. Малешевић