Хоћемо ли ускоро имати зоовртове с изумрлим врстама?
Све је већа могућност да ћемо у будућности имати зоолошке вртове у којима ће „становати“ изумрле врсте, јер је клонирање животиња све учесталије, а у најави је и клонирање изумрлих врста, пише Би-Би-Си.
„Да ли ћемо ускоро имати паркове и зоолошке вртове за ова створења?“, пита се аутор прилога на британском јавном сервису.
У репортажи се види путник који се диви снежним леопардима у резервату, затим гурман који жели да проба љускавце, те ловац на дивљач који прати црног носорога, а који ће бити враћен у живот након што га убије, преноси Танјуг.
И док једни у тим призорима виде „дистопијску ноћну мору“, другима се то све чини као „узбудљива могућност“, а како наука напредује, поменуте ситуације су можда остварљивије него што то на први поглед делује, бележи аутор, те подсећа да поједини истраживачи испитују како би клонирање животиња могло да промени индустрију туризма у наредних пола века.
Ипак, британски јавни сервис закључује да ће сценарио из филма „Парк из доба Јуре“, где диносауруси поново ходају земљом, остаће фантазија. Аутор објашњава да је иживљавање изумрлих врста невероватно изазовно, али да није јасно да ли ДНК диносауруса може бити обновљен.
Наиме, с тренутном технологијом узорци ДНК остају употребљиви још милион година, тако да би, теоријски, могао да се клонира, рецимо, неандерталац, али не и трицератопс, „који је последњи пут виђен пре 65 милиона година“. ДНК вуненог мамута је, каже аутор, ипак прихватљивији - постоје, наиме, замрзнути узорци мамута, те се генетски материјал може убацити у слонове, који су слични по генетици.
„Не можемо, међутим, вратити мамуте у станишта попут оригиналних, где би могли природно да се развијају“, примећује аутор, али истовремено предвиђа да би научници могли то да ураде с другим врстама које су нестале касније од мамута, попут голуба селца“.
