Кубанска салса привлачи све више Новосађана

Како би били у кораку с том еуфоријом, све више Новосађана жели да се уз музику раздрма, орасположи и вратити у форму. Латино плесови су идеални за одржавање такве атмосфере током целе године, а кубанска салса је свакако један од њих и све је популарнија.

У наш град, али и у Србију, салсу је први донео Кубанац Ћома Сумбу Гарсија на позив пријатељице, те је пре 14 година основао клуб “Акокану” из којег су произникли многи други. Данас за обучавање љубитеља салсе у тој школи раде, осим Ћоме и Јелена Мумин, Маријана Живковић и Кубанац Реиниер Триана Ерера. Недавно је покренута нова почетна група за све оне који желе да плешу уз тај латино звук. Часови су понедељком и петком од 20 часова у Улици Вука Караџића 5, а држе часове на још две адресе: на Тргу републике 10 и у Ћирила и Меотдија 84.

"За нас салса јесте начин живота", прича Јелена Мумин."Једно време смо провели у Шпанији и усавршавали се у језику, плесу и свему. Зато смо направили ову српко-кубанску комбинацију, јер они који су рођени и одрасли тамо најбоље могу да пренесу оно што су научили, а ми се трудимо да прилагодимо нашој култури јер је велика разлика."

Стејџ на Егзиту



Оно што је интересантно јесте да је “Акокан” породица од самог почетка организатор латино stеjya на Егзиту, а често наступају по трговима, на разним фестивалима и догађајима. Такође, бар једном месечно организују и салса журке, тако да, сви који су заинтерсовани да опробају своје тело и душу уз тај латино звук, имају прилике на претек.

Основна разлика између српског, односно европског, и кубанског плеса је што ми играмо искључиво ногама, а тамо се игра целим телом. Салса, настала као скуп разних ритмова и латино плесова, својеврсни је симбол кубанске културе и религије која се зове јоруба, а која је повезана са доласком робова из Африке, као и шпанским освајачима тог америчког острвцета. Ипак, основу свега тога чине афро румба и кубански сон. У ту част, назив клуба је “Акакон” односно “срце”, што је и логично, јер салсу, као и остале плесове, треба најпре осетити срцем, а тек онда показати телом.

“Нама је важно да ширимо ту аутентичну кубанску салсу са правим пореклом“, истиче Маријана Живковић, а они који похађају њихове часове заиста могу да науче и поједине шпанске речи попут “вацилала”, “фуерте”, “дáме”... „Плес је сам по себи одличан начин здравог живота, како за душу, тако и за тело.“

Иако наши Балканци сматрају да је плес искључиво за жене и да би се, уколико би заплесали, довела у питање њихова мушкост, то је велика лаж. Напротив! Мушкарац који плеше салсу је изразито мишићав и мужеван. Мора да има став, да води жену (партнерку) и одлучује како ће игра да тече.

Кубанска салса се доста разликује од свих осталих латино плесова. То је друштвени плес где нема јаких норми и правила, индивидуализам је изражен у смислу сопственог стила, а свако има право да се понаша и плеше како жели. Кубанци плешу различито јер сви музику доживљавају на свој начин.

 Л. Радловачки