Kubanska salsa privlači sve više Novosađana
Premda se ne čini kao da zimi ima kraja, proleće je zvanično počelo, a sa njim će doći i sunčani dani, pozitivna energija i svojevrsni ples prirode koja se budi.
Kako bi bili u koraku s tom euforijom, sve više Novosađana želi da se uz muziku razdrma, oraspoloži i vratiti u formu. Latino plesovi su idealni za održavanje takve atmosfere tokom cele godine, a kubanska salsa je svakako jedan od njih i sve je popularnija.
U naš grad, ali i u Srbiju, salsu je prvi doneo Kubanac Ćoma Sumbu Garsija na poziv prijateljice, te je pre 14 godina osnovao klub “Akokanu” iz kojeg su proiznikli mnogi drugi. Danas za obučavanje ljubitelja salse u toj školi rade, osim Ćome i Jelena Mumin, Marijana Živković i Kubanac Reinier Triana Erera. Nedavno je pokrenuta nova početna grupa za sve one koji žele da plešu uz taj latino zvuk. Časovi su ponedeljkom i petkom od 20 časova u Ulici Vuka Karadžića 5, a drže časove na još dve adrese: na Trgu republike 10 i u Ćirila i Meotdija 84.
"Za nas salsa jeste način života", priča Jelena Mumin."Jedno vreme smo proveli u Španiji i usavršavali se u jeziku, plesu i svemu. Zato smo napravili ovu srpko-kubansku kombinaciju, jer oni koji su rođeni i odrasli tamo najbolje mogu da prenesu ono što su naučili, a mi se trudimo da prilagodimo našoj kulturi jer je velika razlika."
Stejdž na Egzitu
Ono što je interesantno jeste da je “Akokan” porodica od samog početka organizator latino stejya na Egzitu, a često nastupaju po trgovima, na raznim festivalima i događajima. Takođe, bar jednom mesečno organizuju i salsa žurke, tako da, svi koji su zaintersovani da oprobaju svoje telo i dušu uz taj latino zvuk, imaju prilike na pretek.
Osnovna razlika između srpskog, odnosno evropskog, i kubanskog plesa je što mi igramo isključivo nogama, a tamo se igra celim telom. Salsa, nastala kao skup raznih ritmova i latino plesova, svojevrsni je simbol kubanske kulture i religije koja se zove joruba, a koja je povezana sa dolaskom robova iz Afrike, kao i španskim osvajačima tog američkog ostrvceta. Ipak, osnovu svega toga čine afro rumba i kubanski son. U tu čast, naziv kluba je “Akakon” odnosno “srce”, što je i logično, jer salsu, kao i ostale plesove, treba najpre osetiti srcem, a tek onda pokazati telom.
“Nama je važno da širimo tu autentičnu kubansku salsu sa pravim poreklom“, ističe Marijana Živković, a oni koji pohađaju njihove časove zaista mogu da nauče i pojedine španske reči poput “vacilala”, “fuerte”, “dáme”... „Ples je sam po sebi odličan način zdravog života, kako za dušu, tako i za telo.“
Iako naši Balkanci smatraju da je ples isključivo za žene i da bi se, ukoliko bi zaplesali, dovela u pitanje njihova muškost, to je velika laž. Naprotiv! Muškarac koji pleše salsu je izrazito mišićav i muževan. Mora da ima stav, da vodi ženu (partnerku) i odlučuje kako će igra da teče.
Kubanska salsa se dosta razlikuje od svih ostalih latino plesova. To je društveni ples gde nema jakih normi i pravila, individualizam je izražen u smislu sopstvenog stila, a svako ima pravo da se ponaša i pleše kako želi. Kubanci plešu različito jer svi muziku doživljavaju na svoj način.
L. Radlovački
