Београђани пазарили фирму за близу 80 милиона динара

Фото: „Транспетрол” у Сечњу добио новог власника Фото: Дневник.рс

СЕЧАЊ: Предузеће “Транспетрол” из Сечња коначно је добило новог власника. Из четвртог покушаја ово предузеће, које је у стечају од 2011. године, продато је као правно лице за скоро 80 милиона динара.

“Транспетрол” је купила београдска фирма “Римекс”, која се, према доступним подацима, бави хотелијерством и одмаралиштима.Новац добијен продајом ушао је у стечајну масу коју чине и слободна и орочена средства, преостала имовина и неколико парница које су у току.

Највреднија имовина “Транспетрола” је рибњак за узгој конзумног шарана, који није укњижен ни легализован, и који последњих година, како се наводи у извештају стечајне управнице Драгице Арсић, једно лице неовлашћено користи.Када је отворен стечај, имовина “Транспетрола” процењена је на 283 милиона динара.

Највреднија имовина „Транспетрола” је рибњак за узгој конзумног шарана, који није укњижен ни легализован и који последњих година, како се наводи у извештају стечајне управнице Драгице Арсић, једно лице неовлашћено користи

Стечајни поступак у “Транспетролу” отворен је у јесен 2011. године, по решењу Привредног суда у Зрењанину, а на захтев Земљорадничке задруге “Мркшићеви салаши” из Српског Итебеја. Тада је обелодањено да предузеће повериоцима дугује 16 милиона евра, чак три пута више него што је процењено да вреди његова имовина. Сувласник сечањског предузећа Бранко Samaryić поднео је план реорганизације који, ипак, није усвојен, пошто га нису подржали повериоци, тако да је стечајном судији Радомиру Радојчићу преостало једино да прогласи банкрот овог пољопривредног колектива. Prеthodno је стечајна управница констатовала да план реорганизације није изводљив и да не садржи трошкове производње и реалне изворе за њено финансирање.

Иначе, дешавања око “Транспетрола”, по многима, представљају једну од највећих афера у пољопривреди Баната. Повериоци су тврдили да су остали ускраћени за милионе евра и питали се како је могуће да огромне количине пшенице, кукуруза, ђубрива и осталог материјала, које су само складиштене у силосима “Транспетрола”, једноставно испаре, а да власници тих пољопривредних производа остану “кратких рукава”.

Газда Бранко Samaryić се правдао да није знао шта се дешавало у његовој фирми, јер је доста времена проводио у Америци, пребацујући сву кривицу на бившег директора Александра Шапоњића. Шапоњић је, међутим, одбацио тврдње да је радио газди иза леђа, поручујући да је Samaryić био активан учесник у свим догађајима и да је уговарао послове са купцима и добављачима, чак и када је боравио у Америци. Било како било, права истина никада није испливала у јавност.

Ж. Балабан