Beograđani pazarili firmu za blizu 80 miliona dinara
SEČANJ: Preduzeće “Transpetrol” iz Sečnja konačno je dobilo novog vlasnika. Iz četvrtog pokušaja ovo preduzeće, koje je u stečaju od 2011. godine, prodato je kao pravno lice za skoro 80 miliona dinara.
“Transpetrol” je kupila beogradska firma “Rimeks”, koja se, prema dostupnim podacima, bavi hotelijerstvom i odmaralištima.Novac dobijen prodajom ušao je u stečajnu masu koju čine i slobodna i oročena sredstva, preostala imovina i nekoliko parnica koje su u toku.
Najvrednija imovina “Transpetrola” je ribnjak za uzgoj konzumnog šarana, koji nije uknjižen ni legalizovan, i koji poslednjih godina, kako se navodi u izveštaju stečajne upravnice Dragice Arsić, jedno lice neovlašćeno koristi.Kada je otvoren stečaj, imovina “Transpetrola” procenjena je na 283 miliona dinara.
Stečajni postupak u “Transpetrolu” otvoren je u jesen 2011. godine, po rešenju Privrednog suda u Zrenjaninu, a na zahtev Zemljoradničke zadruge “Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja. Tada je obelodanjeno da preduzeće poveriocima duguje 16 miliona evra, čak tri puta više nego što je procenjeno da vredi njegova imovina. Suvlasnik sečanjskog preduzeća Branko Samaryić podneo je plan reorganizacije koji, ipak, nije usvojen, pošto ga nisu podržali poverioci, tako da je stečajnom sudiji Radomiru Radojčiću preostalo jedino da proglasi bankrot ovog poljoprivrednog kolektiva. Prethodno je stečajna upravnica konstatovala da plan reorganizacije nije izvodljiv i da ne sadrži troškove proizvodnje i realne izvore za njeno finansiranje.
Inače, dešavanja oko “Transpetrola”, po mnogima, predstavljaju jednu od najvećih afera u poljoprivredi Banata. Poverioci su tvrdili da su ostali uskraćeni za milione evra i pitali se kako je moguće da ogromne količine pšenice, kukuruza, đubriva i ostalog materijala, koje su samo skladištene u silosima “Transpetrola”, jednostavno ispare, a da vlasnici tih poljoprivrednih proizvoda ostanu “kratkih rukava”.
Gazda Branko Samaryić se pravdao da nije znao šta se dešavalo u njegovoj firmi, jer je dosta vremena provodio u Americi, prebacujući svu krivicu na bivšeg direktora Aleksandra Šaponjića. Šaponjić je, međutim, odbacio tvrdnje da je radio gazdi iza leđa, poručujući da je Samaryić bio aktivan učesnik u svim događajima i da je ugovarao poslove sa kupcima i dobavljačima, čak i kada je boravio u Americi. Bilo kako bilo, prava istina nikada nije isplivala u javnost.
Ž. Balaban