Нуклеарке нису ни далека будућност
НОВИ САД: За Србију је приоритетно питање електроенергетске безбедности, а не изградње нуклеарки, и Србија има капацитет да опстане на постојећим ресурсима, речено је на међународној стручној конференцији „Требају ли Србији нуклеарке?”.
Иако у нашој земљи постоји мораторијум на изградњу нуклеарки, истакнуто је на конференцији, не значи да Србији није потребно знање из те области, а научно-технолошке активности у домену нуклеарне енергије у Србији данас готово да и нема.
На скупу је констатовано да у скорије време нуклеарке нису одрживо решење, а нуклеарна енергија се у Стратегији развоја енергетике Србије готово и не помиње.
По речима извршног директора за послове трговине електричном енергијом у ЈП „Електропривреда Србије” Драгана Влаисављевића, чак и ако би била донета одлука да се у Србији гради нуклеарна електрана, било би потребно 15 година да се она реализује.
Он је указао на то да мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, ипак, не значи и мораторијум на истраживања, анализе и обуке стручњака у тој области.
По његовим речима, ЕПС нема планове за изградњу нуклеарних електрана.
ЕПС тренутно има капацитете термоелектрана на угаљ од око 4.000 мегавата и релативно добро подешен систем, а план је да се до 2024. године, уз гашење неких старих постројења и увођење нових технологија, подигне степен корисног дејства на 38 одсто, казао је Влаисављевић.
Према његовим речима, домаћи ресурси су довољни и пословно одрживи – лигнит, хидропотенцијал и од ове године ветар, а од идуће године ЕПС почиње изградњу и свог првог ветропарка.
У Србији постоји мораторијум на изградњу нуклераки и непотребно је да се, поред свих потеницијала које имамо у обновљивим изворима енергије, о томе разговара, рекао је за „Дневник” програм-координатор за енергетику и климатске промене у Центру за екологију и одрживи развој Звездан Калмар.
Како је додао, изградња нуклерне електране изузетно је скупа и оне које се сада граде далеко су скупље него у тренутку кад је изградња почињала.
Уз то, у Србији нема довољно стручњака да се такав пројекат планира, изгради, користи и, пре свега, надзире, и још дуго их неће бити, а о могућим еколошким проблемима не треба ни говорити, закључује Калмар.
Руководилац Центра Рударско-геолошког факултета у Београду за енергетику Дејан Ивезић сматра да, чак и да не постоји забрана изградње нуклеарки, у Србији недостаје стручни кадар који би могао да прати технологију производње струје и прераде отпада из нуклеарних електрана па акценат треба ставити на обновљиве изворе енергије.
Председник Надзорног одбора Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије” Илија Плећаш рекао је да Србија сада нема новац за изградњу нуклеарних електрана, али да је неопходно да и даље школује кадрове који могу да прате технологије јер у окружењу има 18 таквих постројења и последице било каквог поремећаја могу се и у Србији осетити за два сата.
На скупу је указано и на то да је Србији потребан институт за енергетику, или бар формирање тима унутар стручних и ресорних институција, који би се бавио и питањем образовања у сфери нуклеарне енергије.
Д. Млађеновић
