Nuklearke nisu ni daleka budućnost
NOVI SAD: Za Srbiju je prioritetno pitanje elektroenergetske bezbednosti, a ne izgradnje nuklearki, i Srbija ima kapacitet da opstane na postojećim resursima, rečeno je na međunarodnoj stručnoj konferenciji „Trebaju li Srbiji nuklearke?”.
Iako u našoj zemlji postoji moratorijum na izgradnju nuklearki, istaknuto je na konferenciji, ne znači da Srbiji nije potrebno znanje iz te oblasti, a naučno-tehnološke aktivnosti u domenu nuklearne energije u Srbiji danas gotovo da i nema.
Na skupu je konstatovano da u skorije vreme nuklearke nisu održivo rešenje, a nuklearna energija se u Strategiji razvoja energetike Srbije gotovo i ne pominje.
Po rečima izvršnog direktora za poslove trgovine električnom energijom u JP „Elektroprivreda Srbije” Dragana Vlaisavljevića, čak i ako bi bila doneta odluka da se u Srbiji gradi nuklearna elektrana, bilo bi potrebno 15 godina da se ona realizuje.
On je ukazao na to da moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ipak, ne znači i moratorijum na istraživanja, analize i obuke stručnjaka u toj oblasti.
Po njegovim rečima, EPS nema planove za izgradnju nuklearnih elektrana.
EPS trenutno ima kapacitete termoelektrana na ugalj od oko 4.000 megavata i relativno dobro podešen sistem, a plan je da se do 2024. godine, uz gašenje nekih starih postrojenja i uvođenje novih tehnologija, podigne stepen korisnog dejstva na 38 odsto, kazao je Vlaisavljević.
Prema njegovim rečima, domaći resursi su dovoljni i poslovno održivi – lignit, hidropotencijal i od ove godine vetar, a od iduće godine EPS počinje izgradnju i svog prvog vetroparka.
U Srbiji postoji moratorijum na izgradnju nukleraki i nepotrebno je da se, pored svih potenicijala koje imamo u obnovljivim izvorima energije, o tome razgovara, rekao je za „Dnevnik” program-koordinator za energetiku i klimatske promene u Centru za ekologiju i održivi razvoj Zvezdan Kalmar.
Kako je dodao, izgradnja nuklerne elektrane izuzetno je skupa i one koje se sada grade daleko su skuplje nego u trenutku kad je izgradnja počinjala.
Uz to, u Srbiji nema dovoljno stručnjaka da se takav projekat planira, izgradi, koristi i, pre svega, nadzire, i još dugo ih neće biti, a o mogućim ekološkim problemima ne treba ni govoriti, zaključuje Kalmar.
Rukovodilac Centra Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu za energetiku Dejan Ivezić smatra da, čak i da ne postoji zabrana izgradnje nuklearki, u Srbiji nedostaje stručni kadar koji bi mogao da prati tehnologiju proizvodnje struje i prerade otpada iz nuklearnih elektrana pa akcenat treba staviti na obnovljive izvore energije.
Predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije” Ilija Plećaš rekao je da Srbija sada nema novac za izgradnju nuklearnih elektrana, ali da je neophodno da i dalje školuje kadrove koji mogu da prate tehnologije jer u okruženju ima 18 takvih postrojenja i posledice bilo kakvog poremećaja mogu se i u Srbiji osetiti za dva sata.
Na skupu je ukazano i na to da je Srbiji potreban institut za energetiku, ili bar formiranje tima unutar stručnih i resornih institucija, koji bi se bavio i pitanjem obrazovanja u sferi nuklearne energije.
D. Mlađenović
