few clouds
17°C
20.09.2024.
Нови Сад
eur
117.062
usd
104.8191
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Медицинске сестре задржати платним разредима

08.03.2018. 11:17 11:21
Пише:
Извор: Dnevnik.rs

Вероватно нема здравствене установе у Војводини из које лекари и медицинске сестара нису отишли у иностранство, а последице тога трпе сви, и здравствени систем, као и пацијенти.

Подаци војвођанске Коморе медицинских сестара и техничара кажу да је из Војводине у последње три године отишло најмање 700 сестара, не рачунајући оне које одлазе на три месеца. Покрајински секретар задужен за здравство доцент др Зоран Гојковић каже да је највећи проблем у томе што одлазе најшколованије медицинске сестре, које раде у операционим салама и одељењима интензивне неге. Решење би могло да буде у прављењу платних разреда, према којем би медицинске сестре добијале плате према тежини и интензитету посла.

- Не знамо тачан број сестара и техничара који су отишли, а дешава се да нам дневно њих четворо или петоро тражи лиценце. У последње три године отишло је бар 700 медицинских сестара и техничара, и то за стално. То су сестре које су се иселиле и одвеле и породице у иностранство. У тај број не рачунамо оне које одлазе на по три месеца и враћају се - кажу нам у Комори медицинских сестара и техничара Војводине.

Они оцењују да је највећи проблем када одлазе искусни техничари, те наводе да су у једном дану отишли сви запослени у Хитној медицинској помоћи у Ади.


Лане у Војводини запослено 850 медицинара

Покрајински секретар за здравство доцент др Зоран Гојковић каже да је током прошле године у Војводини запослено 850 здравствених радника. На сва три нивоа здравствене заштите, примарном, секундарном и терцијарном, у Војводини укупно има између 26.000 и 28.000 запослених.


- То је четворо или петоро техничара, али је у таквим случајевима тешко запослити нове људе, јер ту није довољно имати школу. Потребно је да се има и искуство за рад у Хитној помоћи. У Сомбору је било 40 рендген техничара, а сада их је 16 - напомињу у Комори.

Покрајински секретар задужен за здравство доцент др Зоран Гојковић каже да се, на жалост, и наша земља, као и државе у окружењу, суочава с одласком здравствених радника у друге, богатије земље.

- Тренутно нам највећи проблем није толико одлазак лекара, колико медицинских сестара, и то најшколованег дела ове групације. То су сестре које раде у једницама интензивне терапије, операционим салама, у изворима зрачења, односно радиолошки техничари. Такав рад захтева додатно ангажовање и велику посвећеност, а нажалост, неадекватно је награђен - оценио је др Гојковић.

Покрајински секретар каже како су свесни да, и поред сталног тренда повећања плата запосленима у здравству, нема могућности за такмичење са богатијим земљама.

- Управо зато је у току процес израде платних разреда, где ће овај проблем бити решен на један начин и неће све медицинске сестре и техничари имати исту плату. Плата ће бити одређена на основу тежине и интензитета посла. Затим, нови Закон о здравственој заштити пробаће да изнађе нове изворе финансирања кроз допунски рад, за који очекујемо да ће донети и веће плате запосленима у здравству - најавио је покрајински секретар.


Немачка болница примила 50 сестара у једној недељи

Како наводе у Комори медицинских сестара, у једној од болница у Немачкој у којој раде наши људи, током једне недеље запослено је 50 медицинских сестара. Све су с простора некадашње Југославије.


Када је у питању одлив лекара, Гојковић оцењује да је он везан за најмлађе докторе, који нису могли да добију посао или специјализацију и којима није пружено адекватно образовање и усавршавање. Због тога је приоритет државе да запошљавањем задржи младе лекаре.

- У prеthodnе три године у здравственом систему Србије запослено је 5.500 здравствених радника, углавном лекара и одобрено је 8.500 специјализација. Проблем недостатка специјалиста последица је, на жалост, лоше одлуке која је била на снази скоро осам година и која није дозвољавала специјализације. Потребан је озбиљан временски период да се превазиђу последице те скандалозне одлуке - рекао је др Гојковић.

Свака специјализација траје између четири и шест година, а након завршетка специјализације још три године лекар је млађи специјализант.

- Ко је сада уписао специјализацију, моћи ће самостално да ради и лечи озбиљне болести и стања за десетак година - напоменуо је Гојковић.

Љ. Петровић

Аутор:
Пошаљите коментар
Немци и Хрвати траже медицинаре, шнајдере, собарице...

Немци и Хрвати траже медицинаре, шнајдере, собарице...

08.03.2018. 08:08 10:35