Medicinske sestre zadržati platnim razredima

Podaci vojvođanske Komore medicinskih sestara i tehničara kažu da je iz Vojvodine u poslednje tri godine otišlo najmanje 700 sestara, ne računajući one koje odlaze na tri meseca. Pokrajinski sekretar zadužen za zdravstvo docent dr Zoran Gojković kaže da je najveći problem u tome što odlaze najškolovanije medicinske sestre, koje rade u operacionim salama i odeljenjima intenzivne nege. Rešenje bi moglo da bude u pravljenju platnih razreda, prema kojem bi medicinske sestre dobijale plate prema težini i intenzitetu posla.

- Ne znamo tačan broj sestara i tehničara koji su otišli, a dešava se da nam dnevno njih četvoro ili petoro traži licence. U poslednje tri godine otišlo je bar 700 medicinskih sestara i tehničara, i to za stalno. To su sestre koje su se iselile i odvele i porodice u inostranstvo. U taj broj ne računamo one koje odlaze na po tri meseca i vraćaju se - kažu nam u Komori medicinskih sestara i tehničara Vojvodine.

Oni ocenjuju da je najveći problem kada odlaze iskusni tehničari, te navode da su u jednom danu otišli svi zaposleni u Hitnoj medicinskoj pomoći u Adi.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković kaže da je tokom prošle godine u Vojvodini zaposleno 850 zdravstvenih radnika. Na sva tri nivoa zdravstvene zaštite, primarnom, sekundarnom i tercijarnom, u Vojvodini ukupno ima između 26.000 i 28.000 zaposlenih.

- To je četvoro ili petoro tehničara, ali je u takvim slučajevima teško zaposliti nove ljude, jer tu nije dovoljno imati školu. Potrebno je da se ima i iskustvo za rad u Hitnoj pomoći. U Somboru je bilo 40 rendgen tehničara, a sada ih je 16 - napominju u Komori.

Pokrajinski sekretar zadužen za zdravstvo docent dr Zoran Gojković kaže da se, na žalost, i naša zemlja, kao i države u okruženju, suočava s odlaskom zdravstvenih radnika u druge, bogatije zemlje.

- Trenutno nam najveći problem nije toliko odlazak lekara, koliko medicinskih sestara, i to najškolovaneg dela ove grupacije. To su sestre koje rade u jednicama intenzivne terapije, operacionim salama, u izvorima zračenja, odnosno radiološki tehničari. Takav rad zahteva dodatno angažovanje i veliku posvećenost, a nažalost, neadekvatno je nagrađen - ocenio je dr Gojković.

Pokrajinski sekretar kaže kako su svesni da, i pored stalnog trenda povećanja plata zaposlenima u zdravstvu, nema mogućnosti za takmičenje sa bogatijim zemljama.

- Upravo zato je u toku proces izrade platnih razreda, gde će ovaj problem biti rešen na jedan način i neće sve medicinske sestre i tehničari imati istu platu. Plata će biti određena na osnovu težine i intenziteta posla. Zatim, novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti probaće da iznađe nove izvore finansiranja kroz dopunski rad, za koji očekujemo da će doneti i veće plate zaposlenima u zdravstvu - najavio je pokrajinski sekretar.

Kako navode u Komori medicinskih sestara, u jednoj od bolnica u Nemačkoj u kojoj rade naši ljudi, tokom jedne nedelje zaposleno je 50 medicinskih sestara. Sve su s prostora nekadašnje Jugoslavije.

Kada je u pitanju odliv lekara, Gojković ocenjuje da je on vezan za najmlađe doktore, koji nisu mogli da dobiju posao ili specijalizaciju i kojima nije pruženo adekvatno obrazovanje i usavršavanje. Zbog toga je prioritet države da zapošljavanjem zadrži mlade lekare.

- U prethodne tri godine u zdravstvenom sistemu Srbije zaposleno je 5.500 zdravstvenih radnika, uglavnom lekara i odobreno je 8.500 specijalizacija. Problem nedostatka specijalista posledica je, na žalost, loše odluke koja je bila na snazi skoro osam godina i koja nije dozvoljavala specijalizacije. Potreban je ozbiljan vremenski period da se prevaziđu posledice te skandalozne odluke - rekao je dr Gojković.

Svaka specijalizacija traje između četiri i šest godina, a nakon završetka specijalizacije još tri godine lekar je mlađi specijalizant.

- Ko je sada upisao specijalizaciju, moći će samostalno da radi i leči ozbiljne bolesti i stanja za desetak godina - napomenuo je Gojković.

LJ. Petrović