ОкоТВоко: Две муве у ургентној ноћи
Радио телевизија Србије коначно је почела да озбиљно улаже у до сада занемариване сегменте програма: дечји, образовни, документарни, историјски. Добро, прецртајте ово последње, пошто су Немањићи причврљени уз чабар, док се Растко крсти пред сопственом фреском. Но, о томе ћемо неки други пут.
Већ неко време размишља се о томе колико нам на програмима Јавног сервиса недостају емисије које би некако конкурисале већ скоро деценију популарном страном документарном и документарно-филмском програму. Први су код нас реаговали из Министарства одбране, наручивши домаћи "Топ ган" илити "Војну академију", што се показао као пун погодак. Надамо се да Министарство пољопривреде није дало паре за бабу која се чешља.
Како убити две муве једним ударцем, а да није копље Светог Ђорђа које из бунара вади преживеле? Одговор је пружио серијал "Сан ургентног центра", рађен под покровитељством Министарства здравља.
Настао као екранизација ноћних записа кардиолога Ургентног центра и директора групације за ургентну медицину др Предрага Митровића, серијал, осим несрећно сроченог имена, има потенцијала да задржи пажњу гледалаца, увидом у стварни живот једне медицинске установе у Србији. Паметно одабрани кадрови стварних сцена из Ургентног центра зачињени су драматизацијом појединих догађаја о којима прича доктор Митровић и, иако можда једини дириговани сегмент серијала, уствари дају печат оригиналности и искрености. Интервјуи с пацијентима једнако су важни колико и прича директора ове установе, а неулепшани кадрови опреме у којој је штап и канап основан начин рада, а рупе и закрпе редовна појава додају дозу документарности и у романсиране догађаје о којима сведочи доктор на основу чијих је записа у паузама између две хитне интервенције настала ова серија.
Приче које потресају докторе навикле на страшне ствари и кидање танког животног конца показују нам да ствари можда и нису тако црне у нашем здравству, иако су нам медицинари премало плаћени и превише израубовани, иако све више лекара слободно време бескрајних дежурстава попуњава учењем немачког језика и писањем захтева Лекарској комори за испис и одлазак на Запад. Министарству здравља ова серија могла би да донесе поприличан број позитивних поена, не само због напора да покаже грађанима да на лекаре и медицинске сестре ипак могу да рачунају, већ и због тога што се нису трудили да улепшају стварност излизаних ходника, закрпљене постељине и рада заснованог на ентузијазму, где модернизација значи уграђивање климе и набавка кломпи, а не умрежавање система фајловања у коме доктори комуницирају преко таблета и паметних телефона као у америчким докторским серијама.
Пилот епизода емитована је први пут 16. децембра, када је и обележено 30 година рада Ургентног центра у Београду. Но, серију је ауторка Јована Ухрин у продукцији "Синемагије" направила још 2015, и делови се могу погледати на Јутјубу. Права пилот епизода емитована је прошле суботе, а доктори и њихове приче о судбинама пацијената пратиће нас још 13 недеља. Да ли ће и остали поћи путем војника и доктора и уложити у снимање серије у којима ће играти главне улоге не зна се. Било би сјајно да имамо домаће приче из суднице, а да нису Вањини "Црни бисери". Из луднице не мора, ријалити програми успешно покривају ту област.
Ивана Вујанов
