OkoTVoko: Dve muve u urgentnoj noći
Radio televizija Srbije konačno je počela da ozbiljno ulaže u do sada zanemarivane segmente programa: dečji, obrazovni, dokumentarni, istorijski. Dobro, precrtajte ovo poslednje, pošto su Nemanjići pričvrljeni uz čabar, dok se Rastko krsti pred sopstvenom freskom. No, o tome ćemo neki drugi put.
Već neko vreme razmišlja se o tome koliko nam na programima Javnog servisa nedostaju emisije koje bi nekako konkurisale već skoro deceniju popularnom stranom dokumentarnom i dokumentarno-filmskom programu. Prvi su kod nas reagovali iz Ministarstva odbrane, naručivši domaći "Top gan" iliti "Vojnu akademiju", što se pokazao kao pun pogodak. Nadamo se da Ministarstvo poljoprivrede nije dalo pare za babu koja se češlja.
Kako ubiti dve muve jednim udarcem, a da nije koplje Svetog Đorđa koje iz bunara vadi preživele? Odgovor je pružio serijal "San urgentnog centra", rađen pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja.
Nastao kao ekranizacija noćnih zapisa kardiologa Urgentnog centra i direktora grupacije za urgentnu medicinu dr Predraga Mitrovića, serijal, osim nesrećno sročenog imena, ima potencijala da zadrži pažnju gledalaca, uvidom u stvarni život jedne medicinske ustanove u Srbiji. Pametno odabrani kadrovi stvarnih scena iz Urgentnog centra začinjeni su dramatizacijom pojedinih događaja o kojima priča doktor Mitrović i, iako možda jedini dirigovani segment serijala, ustvari daju pečat originalnosti i iskrenosti. Intervjui s pacijentima jednako su važni koliko i priča direktora ove ustanove, a neulepšani kadrovi opreme u kojoj je štap i kanap osnovan način rada, a rupe i zakrpe redovna pojava dodaju dozu dokumentarnosti i u romansirane događaje o kojima svedoči doktor na osnovu čijih je zapisa u pauzama između dve hitne intervencije nastala ova serija.
Priče koje potresaju doktore navikle na strašne stvari i kidanje tankog životnog konca pokazuju nam da stvari možda i nisu tako crne u našem zdravstvu, iako su nam medicinari premalo plaćeni i previše izraubovani, iako sve više lekara slobodno vreme beskrajnih dežurstava popunjava učenjem nemačkog jezika i pisanjem zahteva Lekarskoj komori za ispis i odlazak na Zapad. Ministarstvu zdravlja ova serija mogla bi da donese popriličan broj pozitivnih poena, ne samo zbog napora da pokaže građanima da na lekare i medicinske sestre ipak mogu da računaju, već i zbog toga što se nisu trudili da ulepšaju stvarnost izlizanih hodnika, zakrpljene posteljine i rada zasnovanog na entuzijazmu, gde modernizacija znači ugrađivanje klime i nabavka klompi, a ne umrežavanje sistema fajlovanja u kome doktori komuniciraju preko tableta i pametnih telefona kao u američkim doktorskim serijama.
Pilot epizoda emitovana je prvi put 16. decembra, kada je i obeleženo 30 godina rada Urgentnog centra u Beogradu. No, seriju je autorka Jovana Uhrin u produkciji "Sinemagije" napravila još 2015, i delovi se mogu pogledati na Jutjubu. Prava pilot epizoda emitovana je prošle subote, a doktori i njihove priče o sudbinama pacijenata pratiće nas još 13 nedelja. Da li će i ostali poći putem vojnika i doktora i uložiti u snimanje serije u kojima će igrati glavne uloge ne zna se. Bilo bi sjajno da imamo domaće priče iz sudnice, a da nisu Vanjini "Crni biseri". Iz ludnice ne mora, rijaliti programi uspešno pokrivaju tu oblast.
Ivana Vujanov
