Како ојачати лош имунитет током хладних месеци

Стрес, нередовита и неуравнотежена исхрана главни су разлози пада обрамбене снаге организма те самим тиме постоји већи ризик добијања прехлада и вироза, али и развоја синдрома хроничног умора. Стога је важно водити рачуна о начину исхране.

Орашасти плодови

Орашасти плодови су добар извор цинка – минерала који саставни део ензима и протеина и учествује у свим фазама раста, изградње и опоравка ткива. Такође делује противупално и одговоран за зацељивање ткива. Бадеми су одличан извор витамина Е, снажног антиоксиданса који има и додатну функцију да успорава старење и пропадање ћелија. Бразилски орашчићи осим што садрже цинк, такође су и добар извор селена који има снажно антибактеријско и антимикробно деловање и штити организам од упала.

Зачини

Зачини генерално делују као снажни антиоксиданси и штите тело од упала. Ђумбир је најпознатији због снажног противупалног деловања и генерално благотворно делује на целу пробаву. Наведена својства приписују се активним супстанцама, гингеролима. Последња истраживања показују да чили делује на убрзавање метаболизма тако да подиже топлоту тела при чему се избацују накупљени токсини. Активна компонента је капсаицин којем се приписују и противупална својства. Додатно, новија истраживања су показала да је цимет чак и бољи избор за убрзавање метаболизма од чилија јер има прихватљивији укус те се може јести у већим количинама него чили. Такође делује тако да подиже топлоту тела, а активна компонента је цинамалдехид.

Мед

Током пада имунитета и прехладе мед се најчешће узима с биљним и воћним чајевима. Топла течност рехидрира, подстиче циркулацију и отапа слуз у горњим дисајним путевима. Међутим, због специфичног састава мед је препоручљиво узимати у комбинацији са зачинима попут чилија, ђумбира па чак белог лука познатог по антимикробним својствима, најбоље у облику мелата, мешавине меда и млевених зачина који се полако отапају у устима. Сама концентрација глукозе и фруктозе која је садржана у меду узрокује осмотски шок и делује на мембране бактерија те се зато препоручује код упале грла и ждрела. Ако се ради о комбинацији меда и прополиса, фитонутријенти садржани у прополису додатно јачају организам.

Бобичасто воће

Бобице садрже један од најснажнијих антиоксиданса – антоцијан. Осим што им дају тамну боју, антоцијани садрже врло снажан антиоксидациони потенцијал и врло су делотворни у борби против слободних радикала који оштећују ћелије, узрокују упале и ослабљују имунитет. Додатно стимулишу макрофаге, имунолошке ћелије у телу, које се природно боре против вируса и бактерија.

Ехинацеа

Ако дође до пада имунитета, у акутним фазама прехладе и малаксалости добро је посегнути за биљним имуностимулаторима попут ехинацее која је једна од најистраживанијих биљака у клиничким студијама утицаја на имунитет. Доказано је њено антивирусно деловање, нарочито у случају инфекција дисајних путева.

Поврће

То су намирнице богате фитокемикалијама, односно антиоксидансима попут кверцетина, епикатехина, бета-каротена, лутеина и ксантина те дијеталним влакнима која поспешују раст пробиотичких бактерија у цреву које доказано утичу на имунитет. Посебну пажњу требало би обратити на намирнице богате антиоксидансима – витаминима А, Б, Ц, Е јер имају значајну улогу у јачању имунитета. Минерали, а посебно цинк, гвожђе, магнезијум и селен, имају важну улогу у подизању имунитета и енергије.

Да бисте свакодневно осигурали потребну дозу витамина и минерала те на природан начин ојачали имунитет, корисно је конзумирати свеже направљен смути од разног воћа и поврћа. Додаци витаминима и минералима се препоручује само у случајевима када не можемо исхраном да осигурамо довољне количине микронутријената. Важно је знати да је апсорпција микронутријената из таквих извора знатно мања него из природних извора, односно хране. Као један од најјачих антиоксиданса, врло важну улогу у спречавању инфекција и подизању имунитета има витамин Ц. Најбољи извор витамина Ц су цитрусно воће, црвена паприка, брокули, спанаћ, парадајз, кромпир, купус и киви. Витамини Е и Ц су снажни антиоксиданси који чисте наше тело од накупљених токсина и снижавају холестерол.

Витамини групе Б телу враћају енергију и обнављају нервни систем те тако и јачају обрамбени систем организма. Рибофлавин, познатији као витамин Б2, помаже телу да храну претвори у енергију. Добар извор витамина Б2 су све врсте обогаћенога хлеба и житарице, а има га и у млечним производима, зеленом поврћу, риби те месу перади. Фолна киселина, витамин Б12 и Б6 метаболички делују на смањење нивоа хомоцистеина у крви који је један од знакова повећаног ризика од срчаног обољења. Спанаћ, јагоде, naranya и броколи добар су извор фолне киселине, витамин Б6 налази се у јетри и бананама док Б12 можемо пронаћи у месу, јајима, сиру и млечним производима.