Kako ojačati loš imunitet tokom hladnih meseci
Smanjenjem broja sunčanih sati nerijetko se događa da se u zimu sve više žalimo na slabljenje imuniteta, a time i na sve učestalije prehlade i viroze kojima se naš obrambeni sustav sve teže bori.
Stres, neredovita i neuravnotežena ishrana glavni su razlozi pada obrambene snage organizma te samim time postoji veći rizik dobijanja prehlada i viroza, ali i razvoja sindroma hroničnog umora. Stoga je važno voditi računa o načinu ishrane.
Orašasti plodovi
Orašasti plodovi su dobar izvor cinka – minerala koji sastavni deo enzima i proteina i učestvuje u svim fazama rasta, izgradnje i oporavka tkiva. Takođe deluje protivupalno i odgovoran za zaceljivanje tkiva. Bademi su odličan izvor vitamina E, snažnog antioksidansa koji ima i dodatnu funkciju da usporava starenje i propadanje ćelija. Brazilski oraščići osim što sadrže cink, takođe su i dobar izvor selena koji ima snažno antibakterijsko i antimikrobno delovanje i štiti organizam od upala.
Začini
Začini generalno deluju kao snažni antioksidansi i štite telo od upala. Đumbir je najpoznatiji zbog snažnog protivupalnog delovanja i generalno blagotvorno deluje na celu probavu. Navedena svojstva pripisuju se aktivnim supstancama, gingerolima. Poslednja istraživanja pokazuju da čili deluje na ubrzavanje metabolizma tako da podiže toplotu tela pri čemu se izbacuju nakupljeni toksini. Aktivna komponenta je kapsaicin kojem se pripisuju i protivupalna svojstva. Dodatno, novija istraživanja su pokazala da je cimet čak i bolji izbor za ubrzavanje metabolizma od čilija jer ima prihvatljiviji ukus te se može jesti u većim količinama nego čili. Takođe deluje tako da podiže toplotu tela, a aktivna komponenta je cinamaldehid.
Med
Tokom pada imuniteta i prehlade med se najčešće uzima s biljnim i voćnim čajevima. Topla tečnost rehidrira, podstiče cirkulaciju i otapa sluz u gornjim disajnim putevima. Međutim, zbog specifičnog sastava med je preporučljivo uzimati u kombinaciji sa začinima poput čilija, đumbira pa čak belog luka poznatog po antimikrobnim svojstvima, najbolje u obliku melata, mešavine meda i mlevenih začina koji se polako otapaju u ustima. Sama koncentracija glukoze i fruktoze koja je sadržana u medu uzrokuje osmotski šok i deluje na membrane bakterija te se zato preporučuje kod upale grla i ždrela. Ako se radi o kombinaciji meda i propolisa, fitonutrijenti sadržani u propolisu dodatno jačaju organizam.
Bobičasto voće
Bobice sadrže jedan od najsnažnijih antioksidansa – antocijan. Osim što im daju tamnu boju, antocijani sadrže vrlo snažan antioksidacioni potencijal i vrlo su delotvorni u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije, uzrokuju upale i oslabljuju imunitet. Dodatno stimulišu makrofage, imunološke ćelije u telu, koje se prirodno bore protiv virusa i bakterija.
Ehinacea
Ako dođe do pada imuniteta, u akutnim fazama prehlade i malaksalosti dobro je posegnuti za biljnim imunostimulatorima poput ehinacee koja je jedna od najistraživanijih biljaka u kliničkim studijama uticaja na imunitet. Dokazano je njeno antivirusno delovanje, naročito u slučaju infekcija disajnih puteva.
Povrće
To su namirnice bogate fitokemikalijama, odnosno antioksidansima poput kvercetina, epikatehina, beta-karotena, luteina i ksantina te dijetalnim vlaknima koja pospešuju rast probiotičkih bakterija u crevu koje dokazano utiču na imunitet. Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na namirnice bogate antioksidansima – vitaminima A, B, C, E jer imaju značajnu ulogu u jačanju imuniteta. Minerali, a posebno cink, gvožđe, magnezijum i selen, imaju važnu ulogu u podizanju imuniteta i energije.
Da biste svakodnevno osigurali potrebnu dozu vitamina i minerala te na prirodan način ojačali imunitet, korisno je konzumirati sveže napravljen smuti od raznog voća i povrća. Dodaci vitaminima i mineralima se preporučuje samo u slučajevima kada ne možemo ishranom da osiguramo dovoljne količine mikronutrijenata. Važno je znati da je apsorpcija mikronutrijenata iz takvih izvora znatno manja nego iz prirodnih izvora, odnosno hrane. Kao jedan od najjačih antioksidansa, vrlo važnu ulogu u sprečavanju infekcija i podizanju imuniteta ima vitamin C. Najbolji izvor vitamina C su citrusno voće, crvena paprika, brokuli, spanać, paradajz, krompir, kupus i kivi. Vitamini E i C su snažni antioksidansi koji čiste naše telo od nakupljenih toksina i snižavaju holesterol.
Vitamini grupe B telu vraćaju energiju i obnavljaju nervni sistem te tako i jačaju obrambeni sistem organizma. Riboflavin, poznatiji kao vitamin B2, pomaže telu da hranu pretvori u energiju. Dobar izvor vitamina B2 su sve vrste obogaćenoga hleba i žitarice, a ima ga i u mlečnim proizvodima, zelenom povrću, ribi te mesu peradi. Folna kiselina, vitamin B12 i B6 metabolički deluju na smanjenje nivoa homocisteina u krvi koji je jedan od znakova povećanog rizika od srčanog oboljenja. Spanać, jagode, naranya i brokoli dobar su izvor folne kiseline, vitamin B6 nalazi se u jetri i bananama dok B12 možemo pronaći u mesu, jajima, siru i mlečnim proizvodima.