Тема "Дневника": Министарство о промени имена Зрењанина
Полемика око иницијативе за промену имена града Зрењанина у Петровград не јењава, а чини се да је последњих дана постала још жустрија. Жестока препуцавања на друштвеним мрежама, размена мишљења у јавности и неколико трибина које су организовали они који сматрају да би највећи град у српском делу Баната требало назвати по краљу Петру Ослободиоцу, али и они који се томе противе, обележили су у Зрењанину дане иза нас.
Било како било, Град Зрењанин је од Министарства за државну управу и локалну самоуправу затражио мишљење о званичној промени имена града.
– Очекујемо одговор, да видимо које су то процедуре – казао је градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић. – Не журимо с тим – можда јесте ова 2018. баш та година када се и навршава један век од ослобођења нашег града и сједињења с матицом Србијом и када треба да вратимо нашем граду име Петровград.
Последње у низу реаговања уследило је од Удружења антифашиста Зрењанина, које је саопштило да се оштро противи идеји о промени назива града.
„Сматрамо да је недопустиво олако поигравање тековинама антифашистичке борбе. Нажалост, у земљама насталим на развалинама бивше Југославије, свеприсутне су идеје ревизионизма и покушаја поништавања херојских дела појединаца који су дали своје животе у борби против нациста и фашиста. Народни херој Жарко Зрењанин један је од насветлијих примера покрета отпора идејама Адолфа Хитлера и његових следбеника”, наводи се у саопштењу Удружења антифашиста Зрењанина.
Зрењанински антифашисти истичу да се у годинама погрома, Холокауста и апсолутне доминације политике „крви и тла”, Жарко Зрењанина храбро борио и у тој борби и погинуо, а да је највећи банатски град имао част да понесе његово славно име.
„Године које су наступиле представљале су године великог привредног напретка Зрењанина. Наш град је седамдесетих и осамдесетих година 20. века, уз Љубљану и Марибор, био један од три највећа индустријска центра Југославије. Успеси у области културе, образовања и спорта били су свакодневица. Зрењанин је био место у којем се добро живело од свог рада, без обзира на име, презиме, верску или националну припадност”, каже се у саопштењу.
По мишљењу овдашњих антифашиста, у данима када град на Бегеју економски посрће и пада испод републичког просека у свим економским параметрима, питање промене имена Зрењанина је крајње непотребно стављено на дневни ред.
„Окупимо се око идеје напретка, а не идеје подела. Нађимо оно што нас повезује, а не оно што нас раздваја. Из тих разлога, поново снажно кажемо – не промени имена града Зрењанина”, закључује се у саопштењу Удружења антифашиста Зрењанина.
Подсетимо, у Зрењанину је недавно основано Удружење „Петровград”, у које се укључило више различитих организација и грађана, с главним циљем да Зрењанин промени име у Петровград, како се звао у једном периоду своје историје. У Удружење су се, између осталих, укључили зрењанинско „Светосавље”, огранак Матице српске, Српски народни покрет „Светозар Милетић”, Удружење ратника 1912–1918 и њихових потомака и поштовалаца, као и клубови и спортска удружења која у свом називу имају Петровград.
Као један од кључних аргумената за враћање имена Петровград, председник Удружења „Петровград” Будимир Јовановић, иначе познати зрењанински привредник, истиче озбиљну несразмеру између историјског значаја Краља Петра Првог и Жарка Зрењанина.
– Краљ Петар је био учесник и вођа четири ослободилачка рата, а са сином Александром био је кључна личност за присаједињење ових крајева матици – каже Јовановић. – Био је уважена личност у свим демократским земљама Европе, у Паризу једна авенија носи његово име. С друге стане, имамо локалног партијског функционера, који није имао много везе с нашим градом, рођен је у околини Вршца а тамо је и страдао.
Један референдум већ одржан
Иницијатива за враћање имена Петровград уместо Зрењанин није прва ни једина. Још пре две деценије, у децембру 1992. године, на изборима за Републичку скупштину, житељи највеће средњобанатске општине референдумски су се изјашњавали о томе да ли да град задржи име Зрењанин, или да му се врати име Петровград. Излазност на референдум била је испод 50 посто, а међу онима који су се изјаснили тада је више било опредељених за Зрењанин.
Он напомиње да Удружење не жели да умањује значај и жртве Народноослободилачког покрета, већ да исправи неке погрешне одлуке поратних комуниста.
Наступајућу 2018. у новооснованом удружењу означили су као кључну у остварењу иницијативе, а она је одабрана, не случајно, већ као година у којој се навршава 100 година од присаједињења Баната, Бачке и Барање, као и Срема, Краљевини Србији, а потом и стварању државе јужних Словена. Када је у питању начин на који треба остварити иницијативу, Удружење „Петроврад” залаже се за то да то буде у Скупштини града.
– Демократски изабрана Скупштина у нашем граду 1934. године донела је одлуку да град добије име Петровград. У првим данима окупације 1941. године један од првих потеза окупатора био је рушење споменика краљу Петру и мењање имена града у Грос Бечкерек, што већинско становништво није прихватило. Треба се присетити и да је након тога формиран Петровградски партизански одред, и да је граду након ослобођења враћено име Петровград, да би 1946. године једнопартијска комунистичка скупштина 2. октобра донела одлуку да се град назове Зрењанин. Наш предлог биће да Скупштина града укине одлуку од 2. октобра 1946. године и да граду врати име Петровград – јасан је Јовановић, уз напомену да је Зрењанин једини град на простору бивше Југославије којем је остало од комуниста наметнуто име.
Ж. Балабан
