Tema "Dnevnika": Ministarstvo o promeni imena Zrenjanina
Polemika oko inicijative za promenu imena grada Zrenjanina u Petrovgrad ne jenjava, a čini se da je poslednjih dana postala još žustrija. Žestoka prepucavanja na društvenim mrežama, razmena mišljenja u javnosti i nekoliko tribina koje su organizovali oni koji smatraju da bi najveći grad u srpskom delu Banata trebalo nazvati po kralju Petru Oslobodiocu, ali i oni koji se tome protive, obeležili su u Zrenjaninu dane iza nas.
Bilo kako bilo, Grad Zrenjanin je od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu zatražio mišljenje o zvaničnoj promeni imena grada.
– Očekujemo odgovor, da vidimo koje su to procedure – kazao je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić. – Ne žurimo s tim – možda jeste ova 2018. baš ta godina kada se i navršava jedan vek od oslobođenja našeg grada i sjedinjenja s maticom Srbijom i kada treba da vratimo našem gradu ime Petrovgrad.
Poslednje u nizu reagovanja usledilo je od Udruženja antifašista Zrenjanina, koje je saopštilo da se oštro protivi ideji o promeni naziva grada.
„Smatramo da je nedopustivo olako poigravanje tekovinama antifašističke borbe. Nažalost, u zemljama nastalim na razvalinama bivše Jugoslavije, sveprisutne su ideje revizionizma i pokušaja poništavanja herojskih dela pojedinaca koji su dali svoje živote u borbi protiv nacista i fašista. Narodni heroj Žarko Zrenjanin jedan je od nasvetlijih primera pokreta otpora idejama Adolfa Hitlera i njegovih sledbenika”, navodi se u saopštenju Udruženja antifašista Zrenjanina.
Zrenjaninski antifašisti ističu da se u godinama pogroma, Holokausta i apsolutne dominacije politike „krvi i tla”, Žarko Zrenjanina hrabro borio i u toj borbi i poginuo, a da je najveći banatski grad imao čast da ponese njegovo slavno ime.
„Godine koje su nastupile predstavljale su godine velikog privrednog napretka Zrenjanina. Naš grad je sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, uz Ljubljanu i Maribor, bio jedan od tri najveća industrijska centra Jugoslavije. Uspesi u oblasti kulture, obrazovanja i sporta bili su svakodnevica. Zrenjanin je bio mesto u kojem se dobro živelo od svog rada, bez obzira na ime, prezime, versku ili nacionalnu pripadnost”, kaže se u saopštenju.
Po mišljenju ovdašnjih antifašista, u danima kada grad na Begeju ekonomski posrće i pada ispod republičkog proseka u svim ekonomskim parametrima, pitanje promene imena Zrenjanina je krajnje nepotrebno stavljeno na dnevni red.
„Okupimo se oko ideje napretka, a ne ideje podela. Nađimo ono što nas povezuje, a ne ono što nas razdvaja. Iz tih razloga, ponovo snažno kažemo – ne promeni imena grada Zrenjanina”, zaključuje se u saopštenju Udruženja antifašista Zrenjanina.
Podsetimo, u Zrenjaninu je nedavno osnovano Udruženje „Petrovgrad”, u koje se uključilo više različitih organizacija i građana, s glavnim ciljem da Zrenjanin promeni ime u Petrovgrad, kako se zvao u jednom periodu svoje istorije. U Udruženje su se, između ostalih, uključili zrenjaninsko „Svetosavlje”, ogranak Matice srpske, Srpski narodni pokret „Svetozar Miletić”, Udruženje ratnika 1912–1918 i njihovih potomaka i poštovalaca, kao i klubovi i sportska udruženja koja u svom nazivu imaju Petrovgrad.
Kao jedan od ključnih argumenata za vraćanje imena Petrovgrad, predsednik Udruženja „Petrovgrad” Budimir Jovanović, inače poznati zrenjaninski privrednik, ističe ozbiljnu nesrazmeru između istorijskog značaja Kralja Petra Prvog i Žarka Zrenjanina.
– Kralj Petar je bio učesnik i vođa četiri oslobodilačka rata, a sa sinom Aleksandrom bio je ključna ličnost za prisajedinjenje ovih krajeva matici – kaže Jovanović. – Bio je uvažena ličnost u svim demokratskim zemljama Evrope, u Parizu jedna avenija nosi njegovo ime. S druge stane, imamo lokalnog partijskog funkcionera, koji nije imao mnogo veze s našim gradom, rođen je u okolini Vršca a tamo je i stradao.
Jedan referendum već održan
Inicijativa za vraćanje imena Petrovgrad umesto Zrenjanin nije prva ni jedina. Još pre dve decenije, u decembru 1992. godine, na izborima za Republičku skupštinu, žitelji najveće srednjobanatske opštine referendumski su se izjašnjavali o tome da li da grad zadrži ime Zrenjanin, ili da mu se vrati ime Petrovgrad. Izlaznost na referendum bila je ispod 50 posto, a među onima koji su se izjasnili tada je više bilo opredeljenih za Zrenjanin.
On napominje da Udruženje ne želi da umanjuje značaj i žrtve Narodnooslobodilačkog pokreta, već da ispravi neke pogrešne odluke poratnih komunista.
Nastupajuću 2018. u novoosnovanom udruženju označili su kao ključnu u ostvarenju inicijative, a ona je odabrana, ne slučajno, već kao godina u kojoj se navršava 100 godina od prisajedinjenja Banata, Bačke i Baranje, kao i Srema, Kraljevini Srbiji, a potom i stvaranju države južnih Slovena. Kada je u pitanju način na koji treba ostvariti inicijativu, Udruženje „Petrovrad” zalaže se za to da to bude u Skupštini grada.
– Demokratski izabrana Skupština u našem gradu 1934. godine donela je odluku da grad dobije ime Petrovgrad. U prvim danima okupacije 1941. godine jedan od prvih poteza okupatora bio je rušenje spomenika kralju Petru i menjanje imena grada u Gros Bečkerek, što većinsko stanovništvo nije prihvatilo. Treba se prisetiti i da je nakon toga formiran Petrovgradski partizanski odred, i da je gradu nakon oslobođenja vraćeno ime Petrovgrad, da bi 1946. godine jednopartijska komunistička skupština 2. oktobra donela odluku da se grad nazove Zrenjanin. Naš predlog biće da Skupština grada ukine odluku od 2. oktobra 1946. godine i da gradu vrati ime Petrovgrad – jasan je Jovanović, uz napomenu da je Zrenjanin jedini grad na prostoru bivše Jugoslavije kojem je ostalo od komunista nametnuto ime.
Ž. Balaban
