ИНТЕРВЈУ Пастор: Добри односи доприносе реализацији пројеката
НОВИ САД: Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, који је и лидер Савеза војвођанских Мађара, у интервјуу за „Дневник” најавио је да ће следеће недеље сазвати седницу Скупштине, највероватније за 6. март, на чијем дневном реду ће бити десетак тачака.
– На дневном реду ће бити све оно што је стигло или ће се стићи у пословничким роковима у парламентарну процедуру – навео је Пастор.
Покрајинска влада је недавно усвојила информацију о извршењу прошлогодишњег буџета Војводине. Да ли ће она бити на дневном реду седнице?
– Неће, нити мислим да је то законски у овом тренутку у тој фази. Ако добро знам, с једне стране, треба направити извештај о извршењу буџета, с друге, мора да се прибави мишљење ангажоване ревизорске куће. Годишњи извештај о извршењу буџета обично долази на дневни ред парламента пре летњих месеца, у мају или у јуну.
Посланичка група СРС-а је недавно доставила Скупштини иницијативу о формирању руског хуманитарног центра у Војводини, да ли ће се та иницијатива наћи на дневном реду?
– Формалноправно испуњава пословничке захтеве да се нађе на дневном реду и наћи ће се на дневном реду, па ће се посланици изјаснити о њој.
У којој мери односи у владајућој коалицији могу допринети реализацији пројеката у Војводини?
– Мислим да доприносе због тога што је ситуација у владајућој коалицији генерално консолидована и неконфликтна. То не значи да можемо реализовати све оно што бисмо хтели и што би било потребно. Реализација пројеката се ради у складу с финансијском ситуацијом и договореним приоритетима. У периоду од близу две године од конституисања ове парламентарне већине и Покрајинске владе није било никаквог размимоилажења нити било каквог проблема. Мислим да је атмосфера у владајућој коалицији тако консолидована да се у њој може радити.
Као члан српске делегације имате прилику да учествујете на заједничким седницама влада Србије и Мађарске. Какви су утисци?
– Као припаднику мањинске заједнице веома ми је битно што сам увек имао прилику да као члан српске делегације присуствујем тим заједничким седницама. То је веома позитивна и јака порука Владе Србије мађарској заједници у Србији. Ова заједничка седница двеју влада је била четврта по реду. Таквих седница Влада Србије има и с другим владама у окружењу. Неколико дана пре заједничке седнице у Будимпешти, била је и заједничка седница Владе Србије и Словеније. Тако да је то, смео бих тако да кажем, новији вид спољне регионалне политике који је, по мени, битан због тога што је то институционално повезивање и није сусрет само неких од министара и није само сусрет председника и премијера. Битно је то што се на тим заједничким седницама завршавају ствари у смислу да и једна и друга влада формално доносе одлуке, потписују низ споразума, као што се десило и сад. Потписано је пет-шест споразума, постигнут је и споразум да се направи заједничка фирма, ако се не варам, у Ариљу, за прераду малина. Битно је да се та сарадња не концентрише само на Војводину него да се продубљава.
Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто је недавно потврдио да су мађарске компаније заинтересоване за јавно-приватно партнерство у изградњи Фрушкогорског коридора; имате ли информације о томе да ли је у међувремену споразум потписан?
– По мом сазнању, није. Мислим да би било и нереално очекивати да се то деси у тако кратком времену. Колико знам, изражено је интересовање конзорцијума мађарских фирми за потенцијално учешће у изградњи ауто-пута преко Фрушке горе. Има ту још милион детаља које треба договарати и разрадити, али сам потпуно сигуран у то да ће се то реализовати. Мислим да се у тај процес сада и кренуло и то ће се сигурно одвијати у предстојећим месецима.
Шта очекујете од београдских избора?
– СВМ је партнер Српске напредне странке на државном, покрајинском и локалним нивоима и мислим да је потпуно природно што смо покушали да успоставимо партнерски однос и на локалном нивоу у Београду, без обзира на то колико смо као странка сићушни у београдском политичком животу. Задовољство ми је што су то наши партнери прихватили и што је председник нашег београдског одбора на 43. месту изборне листе. Надамо се да ће успети да освоји одборнички мандат и надамо се да ће изборна листа Српске напредне странке имати апсолутну победу и преузети одговорност за управљање Београдом и у следећем периоду.
Ова година је изборна за национале савете мањина. Имате ли сазнања о томе да ли ће избори бити одржани по новом или закону о националним саветима по старом?
– Мандат националним саветима, ако ме памћење не вара, истиче у новембру, значи, реално је очекивати да ће избори бити организовани на јесен. Да ли ће они бити по новом или старом закону, зависи од тога да ли ће се нови закон до тада усвојити. Мислим да у новом закону неће бити крупнијих промена у односу на процедурална изборна правила, тако да с тог аспекта и не игра улогу да ли ће избори бити организовани по старом закону или по новом. Мислим да можемо очекивати да ће се нови закон, заједно с оквирним законом о колективним мањинским правима, наћи у парламентарној процедури негде на пролеће и надам се да ће бити усвојени до лета. Ту још има доста посла јер је о закону о националним саветима била организована јавна расправа и сада министарство мора сагледати идеје из јавне расправе. О томе се воде разговори. То питање мора да се реши, не толико због избора националних савета, колико због обавезе које произлазе из мањинског акционог плана и поглавља 23 у приступање ЕУ. Ту смо мало у закашњењу, из тог разлога мислим да ће тај закон имати приоритет у пролећном заседању Народне скупштине.
Влада Мађарске је пре три године са Савезом војвођанских Мађара започела реализацију економског програма за оснаживање малих и средњих приватних предузећа у Војводини. Да ли сте задовољни реализацијом заједничког програма?
– Он се реализује у складу са замишљеном динамиком, 22. фебруара је објављено укупно осам нових конкурса са значајним финансијским потенцијалом. Максимално сам задовољан и што се тиче динамике реализације и заинтересованости људи. То је трогодишњи пројекат, а ова година је трећа у реализацији. До сада је повучено око 160 милиона евра за доделу бесповратних средства и повољне кредите. Мислим да ће до краја године бити повучено више од 200 милиона евра. Тај новац остаје ту, ту ствара нову вредност и егзистенцију породицама, тако да мислим да је програм веома добар да помогне људима који желе овде да наставе свој живот.
Ержебет Марјанов
Фото: Р. Хаџић
