Тринаестогодишњак из Сремских Карловаца режирао анимирани филм

Тај филм од 4,20 минута, настао у сарадњи с Дечјим културним центром Новог Сада и под покровитељством Градске управе за културу, изражава дечје виђење Новог Сада као престонице културе и представља својеврсни водич за децу-туристе. У стварању филма учествовали су малишани – полазници радионице анимације која је била prеthodno одржана.

Њихов задатак био је да обиђу градске установе и институције културе и оно што су у њима видели преточили су у филм. Сви полазници учествовали и у моделовању фигура које чине подлогу филма, али и у писању сценарија. Међутим, тај филм посебно издваја чињеница да режију, као и у случају још неколико анимираних филмова, потписује тринаестогодишњи Јаков Попов из Сремских Карловаца.

У свет анимације Јаков је ушао пре неколико година с мајком Златом, професорком руског језика, оцем Серјожом, илустратором и иконописцем, братом Растком, и сестрама Теодором, Саром и Смиљаном, захваљујући познанству с брачним паром из Русије Јеленом и Николајем Чајком. Руси су са својом децом, у оквиру међународног конкурса, одржали у Карловачкој гимназији курс анимације из којег је настао циклус филмова о Косовском боју. Попови су кренули стопама тог руског пара и данас поседују Студио за анимацију „Дом“, а филмови који из њега изађу освајају награде и добро се позиционирају на фестивалима широм света.

„У старту смо сви радили. Деца су моделовала фигуре од пластелина, супруг се бавио монтажом, ја писала сценарио и режију. Временом је Јаков почео да се издваја и постао главни аниматор. Почео је да пише сценарије и режију, а Сара од тате полако преузима монтажу. У снимање је укључена и најстарија кћерка Теодора, док двоје најмлађих, Смиљана и Растко, често имају улогу наратора", прича Злата Попов.

Како кажу чланови те породице, рад на једном филму траје и по пола године. Потроше се килограми пластелина и ма колико анимирање деловало лако, није баш тако. Јаков напомиње да рад на снимању изискује много припрема и истраживања. Осим моделовања фигура, његов посао је и припрема књиге снимања, коју ради у виду стрипа.

„Најпре замислим ликове и сценарио у глави па тек онда креће посао. Када су у питању филмови о руским светитељима, много времена проводим у истраживању. То ми су и најтежи филмови јер морам да пазим на многе детаље, попут тога како су обучени у различитим ситуацијама, а то захтева много истраживања. Осим тога, морам да водим рачуна о томе да им покрети буду примерени, а иначе највише волим сложеније акробације јер су динамичније и занимљивије", каже Јаков.

Врло брзо пошто су се упустили у аниматорске воде, успоставили су сарадњу с Културним центром Новог Сада, где држе радионице и семинаре анимације и снимају филмове. Радионице приређују и у Љубљани, а имају и позив да то раде и у Сарајеву и Марибору. Први самостални филм био им је „Легенда о Божићном дрвету“, који је обишао многе фестивале и побрао награде, а у Јарослављу у Русији освојио злато.

„Били смо веома срећни што смо с првим самосталним филмом освојили прву награду. Био је то леп улазак у свет анимације, која нам је донела много незаборавних тренутака, од путовања на фестивале у различитим државама до сусрета с врсним познаваоцима анимације од којих научимо нешто ново", каже Злата Попов.

Посебно истичу пројект „Свети заступници Русије“, у оквиру којег су до сада снимили пет филмова, због чињенице да су Руси, иако имају у својој земљи одличне аниматорске куће, одабрали баш њих. Лане је у склопу другог међународног пројекта с Русима „Мулти мост“ Јаков режирао филм „Маша и медвед“ инспирисан руском бајком. У стварању филма учествовали су и карловачки основци и предшколци, пошто су за њих Попови организовали радионице анимације под покровитељством тамошње општине.

Смисао пројекта био је да српска деца праве филмове на основу руских бајки и обрнуто. Филм „Маша и медвед“ освојио је на Европском  фестивалу анимираног филма деце и младих у Јагодини специјалну награду за префињени језик анимације. О томе колико је Јаков добар у анимацији говори и податак да с фестивала у Падови, на који су послали филм који је режирао, траже доказ да је он аутор.                                                               

З. Милосављевић