Trinaestogodišnjak iz Sremskih Karlovaca režirao animirani film

Taj film od 4,20 minuta, nastao u saradnji s Dečjim kulturnim centrom Novog Sada i pod pokroviteljstvom Gradske uprave za kulturu, izražava dečje viđenje Novog Sada kao prestonice kulture i predstavlja svojevrsni vodič za decu-turiste. U stvaranju filma učestvovali su mališani – polaznici radionice animacije koja je bila prethodno održana.

Njihov zadatak bio je da obiđu gradske ustanove i institucije kulture i ono što su u njima videli pretočili su u film. Svi polaznici učestvovali i u modelovanju figura koje čine podlogu filma, ali i u pisanju scenarija. Međutim, taj film posebno izdvaja činjenica da režiju, kao i u slučaju još nekoliko animiranih filmova, potpisuje trinaestogodišnji Jakov Popov iz Sremskih Karlovaca.

U svet animacije Jakov je ušao pre nekoliko godina s majkom Zlatom, profesorkom ruskog jezika, ocem Serjožom, ilustratorom i ikonopiscem, bratom Rastkom, i sestrama Teodorom, Sarom i Smiljanom, zahvaljujući poznanstvu s bračnim parom iz Rusije Jelenom i Nikolajem Čajkom. Rusi su sa svojom decom, u okviru međunarodnog konkursa, održali u Karlovačkoj gimnaziji kurs animacije iz kojeg je nastao ciklus filmova o Kosovskom boju. Popovi su krenuli stopama tog ruskog para i danas poseduju Studio za animaciju „Dom“, a filmovi koji iz njega izađu osvajaju nagrade i dobro se pozicioniraju na festivalima širom sveta.

„U startu smo svi radili. Deca su modelovala figure od plastelina, suprug se bavio montažom, ja pisala scenario i režiju. Vremenom je Jakov počeo da se izdvaja i postao glavni animator. Počeo je da piše scenarije i režiju, a Sara od tate polako preuzima montažu. U snimanje je uključena i najstarija kćerka Teodora, dok dvoje najmlađih, Smiljana i Rastko, često imaju ulogu naratora", priča Zlata Popov.

Kako kažu članovi te porodice, rad na jednom filmu traje i po pola godine. Potroše se kilogrami plastelina i ma koliko animiranje delovalo lako, nije baš tako. Jakov napominje da rad na snimanju iziskuje mnogo priprema i istraživanja. Osim modelovanja figura, njegov posao je i priprema knjige snimanja, koju radi u vidu stripa.

„Najpre zamislim likove i scenario u glavi pa tek onda kreće posao. Kada su u pitanju filmovi o ruskim svetiteljima, mnogo vremena provodim u istraživanju. To mi su i najteži filmovi jer moram da pazim na mnoge detalje, poput toga kako su obučeni u različitim situacijama, a to zahteva mnogo istraživanja. Osim toga, moram da vodim računa o tome da im pokreti budu primereni, a inače najviše volim složenije akrobacije jer su dinamičnije i zanimljivije", kaže Jakov.

Vrlo brzo pošto su se upustili u animatorske vode, uspostavili su saradnju s Kulturnim centrom Novog Sada, gde drže radionice i seminare animacije i snimaju filmove. Radionice priređuju i u Ljubljani, a imaju i poziv da to rade i u Sarajevu i Mariboru. Prvi samostalni film bio im je „Legenda o Božićnom drvetu“, koji je obišao mnoge festivale i pobrao nagrade, a u Jaroslavlju u Rusiji osvojio zlato.

„Bili smo veoma srećni što smo s prvim samostalnim filmom osvojili prvu nagradu. Bio je to lep ulazak u svet animacije, koja nam je donela mnogo nezaboravnih trenutaka, od putovanja na festivale u različitim državama do susreta s vrsnim poznavaocima animacije od kojih naučimo nešto novo", kaže Zlata Popov.

Posebno ističu projekt „Sveti zastupnici Rusije“, u okviru kojeg su do sada snimili pet filmova, zbog činjenice da su Rusi, iako imaju u svojoj zemlji odlične animatorske kuće, odabrali baš njih. Lane je u sklopu drugog međunarodnog projekta s Rusima „Multi most“ Jakov režirao film „Maša i medved“ inspirisan ruskom bajkom. U stvaranju filma učestvovali su i karlovački osnovci i predškolci, pošto su za njih Popovi organizovali radionice animacije pod pokroviteljstvom tamošnje opštine.

Smisao projekta bio je da srpska deca prave filmove na osnovu ruskih bajki i obrnuto. Film „Maša i medved“ osvojio je na Evropskom  festivalu animiranog filma dece i mladih u Jagodini specijalnu nagradu za prefinjeni jezik animacije. O tome koliko je Jakov dobar u animaciji govori i podatak da s festivala u Padovi, na koji su poslali film koji je režirao, traže dokaz da je on autor.                                                               

Z. Milosavljević